Slučaj sedamnaestogodišnje devojčice iz Pančeva koju je otac više puta seksualno zlostavljao i podvodio ogolio je sve mane sistema zaštite žrtava trgovine ljudima.
Naime, nadležnim organima bilo je potrebno više od godinu dana otkako se pojavio snimak koji nesporno dokazuje seksualnu eksplataciju da organizuju konferenciju slučaja i devojčici obezbede adekvatnu zaštitu. A manjak koordinacije između državnih organa, kao i tromost Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iskoristili su zlostavljači – devojčicini roditelji.
Zatvoreni krug nasilja
Propuste u radu nadležnih indentifikovao je Zaštitnik građana koji je na sopstvenu inicijativu, a nakon što su o ovom slučaju pisali mediji, pokrenuo postupak kontrole. U izveštaju u koji je Danas imao uvid, detaljno je opisano kako je maloletna devojčica upala u zatvoreni krug nasilja i eksploatacije i kako je bilo neophodno da se pojave snimci seksualnog zlostavljanja da bi se sistem “probudio”.
Devojčica, čiji identitet nećemo otkrivati, živela je sa majkom i bakom kada je 2018. godine Centar za socijalni rad u Pančevu kontaktirala osnovna škola iz jednog obližnjeg sela sa zahtevom da se umeša u rešavanje “poremećenih porodičnih odnosa koji negativno utiču na njen razvoj i odrastanje”. Nakon incijalnog i ponovnog pregleda socijalnih radnika zaključeno je da je ponovo uspostavljena “adekvatna porodična dinamika”.
Međutim, koliko mesec dana kasnije centru se javljaju kolege iz Kovina i policije, tvrdnjom da je devojčica bila izložena porodičnom nasilju od strane oca i da postoji opasnost da će se isto ponoviti. Ona je tada smeštena u hraniteljsku porodicu, a prilikom intervjua sa njom pojavile su se prve indicije da ju je otac primoravao na bludne radnje. Ona je socijalnim radnicima CSR Pančevo u tom periodu prvi put rekla da ju je otac navodio na polne odnose sa drugim muškarcima koje je posmatrao i naplaćivao. O ovome su radnici centra početkom februara 2019. godine obavestili policiju, tužilaštvo, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i nevladinu organizaciju Atina koja je specijalizovana za pomoć žrtvama trgovine ljudima.
Devojčica je smeštena u Atinino prihvatilište, a plan je bio da zaposleni Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima sprovedu proces identifikacije kako bi dobila status žrtve trgovine ljudima. Istovremeno, Centar za socijalni rad u Pančevu ju je stavio pod privremeno starateljstvo. Međutim, pre nego što je dobila status žrtve ona je pobegla iz Atininog smeštaja o čemu je obaveštena policija i tužilaštvo. Istog dana podneta je krivična prijava protiv devojčicinih roditelja za teško zanemarivanje i zloupotrebu roditeljskog prava.
Ona se u martu pojavila u Centru za socijalni rad u Pančevu, izrazivši želju da živi sa bakom u selu u okolini Pančeva. Majka devojčice je u junu dobila poziv od policije u Sjenici, rekavši da je devojčica uhapšena u skitnji na teritoriji ove opštine. Ona ju je pokupila, nakon čega su se pomirile i nastavile da žive kod majčine majke. Narednih meseci su ih obilazili socijalni radnici, i zaključili da svi članovi pokazuju “napredak u porodičnom funkcionisanju”.
U decembru policija je uhvatila devojčicu u skitnji, ovoga puta u Smederevu. Ona je obavestila socijalne radnike da je u novembru i decembru boravila kod oca ili u skitnji, nakon čega je smeštena u prihvatilište. I pored upozorenja, ona je često napuštala prihvatilište odlazeći kod oca. Imajući u vidu opasnost po devojčicu, Centar za socijalni rad je poslao dopunu krivične prijave koju su podneli u aprilu, dodajući dokaze o seksualnom zlostavljanju maloletnice.
Snimak “probudio” sistem
U januaru devojčica je ponovo prijavila da trpi nasilje od majke, nakon čega je utvrđeno da ona nije bezbedna ni kod jednog roditelja. Centar policiji i tužilaštvu šalje obaveštenje o visokom riziku po bezbednost i zdravlje devojčice, podsećajući da su već poslali indicije o njenoj seksualnoj eksploataciji. Istovremeno, oni ponovo obaveštavaju Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima da je potrebno izvršiti identifikaciju devojčice kao žrtve.
Krajem januara devojčica odlazi u Atinino prihvatilište, ali ubrzo ga napušta rekavši da odlazi kod oca. U martu 2020. otac devojčice je obavestio Centar za socijalni rad da želi da ona živi sa njim, što je voditelj starateljstva odbio i devojčicu smetio u prihvatililšte i obavestio da kod oca nije bezbedna.
Ključan preokret u ovom slučaju dolazi u aprilu 2020. godine kada Centar za socijalni rad u Pančevu dobija obaveštenje od Atine da se pojavio snimak na kojem otac devojčice polno opšti sa njom, i da je isti okačio na društvene mreže reklamirajući ga kao uslugu koju njegova ćerka pruža.
Centar za socijalni rad je alarmirao policiju i ona je istog dana saslušana i smeštena u prihvatilištu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Kako bi devojčica bila u mogućnosti da nastavi školovanje prebačena je stan uz podršku udruženja Atina. Ipak, sredinom septembra devojčica je napustila uslugu stanovanja uz podršku.
U martu naredne godine organizovana je konferencija slučaja na kojoj su bili prisutni predstavnici Centra za socijalni rad, Centra za zaštitu žrtava i Atine. Tada je napravljen plan po kojem bi se devojčica pripremila za postupni prelazak u stanovanje uz podršku Atine, koji je trajao do jula 2021. Tada je devojčica koja je te godina punila osamnaest godina prebačena u hostel do pronalaženja trajnijeg rešenja.
Ko je sve načinio propust?
Zaštitnik građana je tokom kontrole utvrdio niz propusta kod institucija nadležnih da pomognu devojčici iz Pančeva. Centru za socijalni rad u Pančevu je zamereno što nije odmah izmestilo dete kada je utvrdilo da ga članovi porodice zlostavljaju.
Takođe, primećeno je da je nadležnim institucijama bilo potrebno više od godinu dana da organizuju sastanak, nakon što se pojavio snimak koji dokazuje seksualno zlostavljanje.
“U situacijama kada postoji i najmanja sumnja da je dete žrtva trgovine ljudima i da postoji višestruka zloupotreba deteta od strane njemu bliskih lica ili drugih osova, neophodno je u najkraćem roku organizovati sastanak svih relevantnih nadležnih organa…kako bi zaposleni u tim organima imali priliku da razmene informacije kojima raspolažu čime bi se sprečilo prolongiranje zloupotrebe deteta”, navodi se u izveštaju.
Aktivnu ulogu u ovom procesu, navodi se u izveštaju Zaštitnika, morao je da ima Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
“Zajednički sastanak svih aktera koji preduzimaju aktivnosti iz svojih nadležnosti je morao biti organizovan odmah nakon prve prijave da je devojčica žrtva seksualnog iskorišćavanja, kao i trgovine ljudima…Upravo su izostanak koordinacije iskoristila lica koja su vršila zloupotrebu na taj način što je devojčica bežala i napuštala smeštaj koji joj je obezbeđen”, istakao je Zaštitnik.
Centar za zaštitu žrtava, dodaje se u izveštaju, nije na vreme pokrenuo postupak formalne identifikacije nje kao žrtve, niti je postupao hitno kako proizilazi iz njegovog položaja.
Zaštitnik građana je uputio zamerku i Ministarstvu za rad, tvrdeći da ni deset godina nakon osnivanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima nije obezbedilo kontrolu nad njegovim radom.
Zaštitnik je izneo niz preporuka za nadležne državne organe (videti okvir) konstatujući da propusti koje su načini nisu otklonjivi, niti je moguće umanjiti štetne posledice po dobrobit i razvoj devojčice. Sprovođenje preporuka Zaštitnika bi, kako je konstatovano, samo sprečilo slične propuste u budućnosti.
Što se ovog konkretnog slučaja tiče, majka devojčice je osuđena na uslovnu kaznu zatvora zbog krivičnog dela zlostavljanje i zanemarivanje deteta. Otac je za isto delo osuđen na devet meseci zatvora. Paralelno je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora za obljubu maloletnog deteta i trgovinu ljudima.
Sadržaj teksta
