Kovid oruđe za bolesnog diktatora
Reprezentativna demokratija, u kojoj se elita jednom u četiri godine pojavi na izborima, nije dobra i treba je pretvoriti u participativnu, izjavio je u intervjuu FoNetu pisac i profesor Igor Štiks.
On je upozorio da su autokrate raznih profila jedva dočekale da pandemiju proglase ratom, iako ona to nije.
Pandemija je iskorišćena da bi se uvele dodatne represalije i ojačala policijska država, ocenio je Štiks u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.
U razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, on je kazao „da ćemo iz pandemije izaći vrlo oštećeni i naći se u mnogo represivnijim sistemima nego što smo bili pre“.
Profesor na Fakultetu za medije i komunikacije smatra da je demokratija na testu i zato što se „uspešnost nekog vladalačkog modela“ ne može meriti time da li su vakcine nabavljene brže i bez procedura.
Kako je predočio, to bi značilo da je najbolje da imamo vladare „koji stvari uzimaju u svoje ruke, što bi nas sve odvelo u propast“.
Prema njegovom uverenju, sada je „nezadovoljstvo građana ogromno“, ali nema artikulaciju i to se vidi i po „haotičnim scenama koje smo gledali od Beograda do Amsterdama“.
„Bez obzira na to kako se postavljate prema vakcinaciji, postoji bes koji traži neke odgovore kojih nema i pitanje je da li će, kada pukne, to biti apsolutna provala antisistemskog razmišljanja, ko će sve to nositi i sa kojim idejama“, ukazao je Štiks.
Umesto promene društvenog ugovora, on je obrazložio da smo dobili „izrazito jačanje desničarskih grupa i pumpanje nacionalizma, suptotstavljanje ideji vakcinacije, i stav da vas zajednica ne zanima, ali ste za naciju spremni i da ubijate i valjda i da poginete“.
Poredeći vreme pandemije sa prelomnim godinama početkom devedesetih, posle pada Berlinskog zida, Štiks je ocenio da danas, za razliku od tog perioda, nemamo uzor.
Kako je protumačio, tada smo kao uzor imali zapadne zemlje, ali se ispostavilo da one nisu švedski sto sa kojeg uzmete sve što poželite, pa smo izgubili pravo na besplatno obrazovanje, poslove, osiromašili i išli trbuhom za kruhom.
„To će se dogoditi i posle pandemije, mnogi će odlaziti tamo gde mogu živeti barem na nekom minimumu i obezbediti kakvu-takvu budućnost za sopstvenu decu“, procenio je Štiks.
Prema njegovom uverenju, živimo bizarnost današnjeg sveta u kojem realna ekonomija stoji, ali finansijska tržišta cvetaju, mali broj ljudi poseduje ogromne količine novca i „oni spekuliraju o našoj budućnosti“.
Ta će budućnost, kako smatra, biti „još teža“, naročito ovde na „poluperifieriji na kojoj će najveći broj ljudi itekako osiromašiti, a veliki broj otići“.
„Nama će ostati vladajuća struktura koja je kombinacija policijsko-obaveštajno-mafijaških struktura i koja će na pobunu reagovati represijom ili eliminacijom protivnika“, tvrdi Štiks.
Ukazuje da „naša društva idu ka sistemu koji, u ime boljitka za naciju, podseća na pojedine latinoameričke zemlje sa smanjenjem sloboda, uništavanjem akademskih i intelektualnih sloboda, što pokušavaju i Janša u Sloveniji i Orban u Mađarskoj, dok je Erdogan u Turskoj to već napravio“.
Uprkos tome, Štiks ističe da u crno oslikanoj situaciji ipak ima prostora za imaginaciju, koje nema bez umetnosti, kao što ni promene „nenormalnosti u kojoj smo“ neće biti bez imaginacije koja nam otvara prostor za drugačije razmišljanje.
S druge strane, on misli da nas pandemija kovida, čiji kraj nije došao, iako ga priželjkujemo, čini još „tjeskobnijima i depresivnijima“ i suočava sa situacijom „da je virus tu, da mutira, da je opasan i da će možda ostati i kad pandemija prođe“.
Stanje u društvu godinu dana posle početka pandemije kovida, Štiks vidi i kao „gubitak i slom energije“, usled vanrednih okolnosti, ali i nedostatka poverenja u one koji donose odluke.
Odluku Evropske unije (EU) o uvođenju kovid sertifikata on je povezao i sa rejtingom političara koje čekaju izbori, jer „svaki političar u Evropi razmišlja da li će uvođenje kovid pasoša, na ovaj ili onaj način, uticati na njegove izborne šanse“.
Takođe, da li će na njih uticati i „promocija vakcinacije“, jer u nekim zemljama koje imaju vakcinu, „nema ljudi koji žele da se vakcinišu, pa nije jasno ni koja je strategija vlada određenih država“, konstatovao je Štiks.
Kako je primetio, EU je suočena sa Bregzitom i pandemijom, kao dva velika šoka, koji su pokazali da „najveći supranacionalni blok i najjača ekonomija sveta nije u stanju da politički nastupi zajednički sa jasnim ciljem i međusobnom solidarnošću koja je izneverena još na primeru Grčke“.
„Nije toliki problem u kovid pasošima, jer ima tu i drugih sertifikata, poput PCR testova, i to će se menjati, problem je u političkoj eliti koja nije shvatila šta je javno dobro i samo razmišlja o budućim izborima“, ocenio je Štiks.
Prema njegovom mišljenju, više niko ne može da objasni „šta je naše pravo“ u kontekstu vakcina i da li je pravo pojedinca da kaže „ne“ ako je reč o javnom zdravlju, „iako sve vlade zastupaju stav o dobrovoljnosti“.
Plaše se da ne izgube birače, koji su često na desnom spektru, i upravo zbog toga šalju signale da se radi „samo o našem izboru“, dok se „ne raspravlja o javnom i društvenom dobru koje je na Zapadu uništavano u poslednjih 40, a kod nas u poslednjih 30 godina“, rekao je Štiks.
Upitan da li je na primeru vakcina i kovid sertifikata pomerena definicija ljudskih i drugih demokratskih prava, on je odgovorio da ljudska prava ne treba „redikulizirati“.
Prema njegovom stavu, svako ima autonomiju da izabere, ali „nema pravo direkno da ugrožava nečije zdravlje i tu postoji problem“, jer je potreban konsenzus „na koji način se treba ponašati u ideji minimalnog zajedničkog dobra“.
U širem kontekstu, zaključio je Štiks, „geopolitika i birokratizacija“ učinile su stvar sa pandemijom još težom, jer države povodom vakcina donose odluke koje nisu zasnovane na nauci, već na političkim preferencijama.
