16.7 C
Belgrade
ponedeljak, 23 maja, 2022

BOCAN-HARAČENKO UZ SRPSKI NAROD: Zapad na Srbiju vrši neverovatan pritisak To je brutalno zavranje ruku i gušenje zemlje i volje!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Brutalno zavrtanje ruku i pokušaji gušenja zemlje i njene volje, potpuno ignorisanje njenih interesa, nama takvo ponašanje deluje potpuno divlje i zato visoko cenimo principijelnu poziciju Beograda

U Rusiji postoji duboka tradicija proslavljanja Dana pobede, to je najveći praznik u našoj zemlji. Održavaju se vojne parade u Moskvi i drugim gradovima, kao i šetnje Besmrtnog puka. Naravno, i mnogobrojni koncerti, okupljanja veterana, a dobra stvar je što ove godine nema ograničenja u vezi s kovidom. Biće proslavljeno u punom obimu, u skladu sa duhovnim potrebama, težnjama i željama građana RF – poručuje u razgovoru za „Politiku” ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, odgovarajući na pitanje kako Rusija danas dočekuje Dan pobede.

- Advertisement -

Odnosi s nekadašnjim saveznicima su na najnižem nivou posle Drugog svetskog rata, Moskvi prete i isključenjem iz Ujedinjenih nacija zbog invazije na Ukrajinu?

Nesporno je da će ove godine biti dodatni patriotski naboj, kao još jači impuls ujedinjenja naroda oko odluka i delovanja predsednika i ruskog rukovodstva u vezi sa sprovođenjem specijalne vojne operacije za zaštitu Donbasa i svih postavljenih zadataka. Jedan od tih zadataka je denacifikacija Ukrajine, i tu postoji direktna logička veza. Naši saveznici iz onog vremena već godinama skoro ne slave Dan pobede. Njihovo napuštanje ideje savezništva iz Drugog svetskog rata je element pokušaja revizije istorije i izvrtanja događaja naopačke. Međutim, to neće uticati na proslavu Dana pobede. Tačno je da postoje pojedinačni pozivi za isključenje Rusije iz UN i Saveta bezbednosti, ali teško je govoriti da Zapad ima zvaničan stav prema tome iako sada zna da izmišlja neverovatne fantazije. Zato bih ovakve ideje nazvao nenaučnom fantastikom.

Kada govorite o reviziji istorije, da li je ona rušenjem spomenika i drugih obeležja oslobodilačke Crvene armije širom Evrope dosegla kulminaciju i time nas dovela u opasnost da ponovimo fatalne greške krvavih globalnih sukoba?

- Advertisement -

Naravno. Rusija o tome godinama govori. Revizija ima cilj da umanji ili, kako sanja Zapad, da svede na nulu ulogu Rusije. Da bi se umanjila njena današnja uloga, mora se baciti u zaborav istorija Rusije. Mi to nećemo dopustiti ni pod kakvim okolnostima. Rušenje spomenika je samo jedan od načina, i to se odavno dešava. To se može nazvati izdajom sopstvene istorije i naroda. Uzmite primer Poljske i njenog naroda, koji se takođe borio protiv fašizma. Ove primere imamo svuda po istočnoj Evropi, kao pokušaj brisanja simbola vodeće, glavne uloge Sovjetskog Saveza i Rusije u pobedi nad fašizmom.

Hoćete da kažete da je, ako se zaboravi da je Rusija oslobodila Evropu, mnogo lakše predstaviti je kao osvajača?

Upravo to. Odavno vidimo pokušaje da se u istu ravan stave Sovjetski Savez i nacistička Nemačka i da im se pripiše jednaka odgovornost za početak Drugog svetskog rata. Ali na tome neće stati. Sledeća etapa biće da se na Sovjetski Savez svali glavna krivica. Nacifikacija Ukrajine je najbolja potvrda tome.

Moskva, pa i sam predsednik Vladimir Putin, često govori da se u Ukrajini bore protiv neonacista. Da li je zaista realna pretnja od povampirenja fašizma i nacizma u Evropi?

Naravno da je realno. Imate procvat neonacizma u Ukrajini, počev od prevrata 2014, koji je isprovociran i ostvaren uz potpunu i otvorenu podršku Zapada, koji negira ove očigledne činjenice. Obnavljanje ove čovekomrzilačke ideologije veoma je moguće ne samo u istočnoj već i u čitavoj Evropi. Potvrda je rusofobija koja je tamo zavladala. Već vidimo njene preteće manifestacije i zato su, u kontekstu specijalne vojne operacije, veoma važne demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kako bi se zaustavili ovi izuzetno opasni procesi po Evropu i svet u celini.

Verujete da će postavljeni ciljevi biti ostvareni?

Ove ciljeve predsednik Vladimir Putin postavio je na samom početku operacije, a bili su istaknuti i pre toga, da se postignu diplomatskim putem, ali Zapad to nije prihvatio. Nemam sumnje da će ovi ciljevi biti postignuti.

Podigla se velika prašina zbog izjave predsednika Putina, koji je citirao presudu Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kojoj se kaže da neka teritorija ima pravo da proglasi nezavisnost bez saglasnosti centralne vlasti i da su ovaj stav podržali američki i evropski političari. On je zapitao – zašto sada ti isti zapadni akteri neće da uvaže volju građana Donbasa o njihovoj nezavisnosti od Ukrajine, izraženu na referendumima 2014. godine?

Kod nas nije praksa da se komentarišu izjave predsednika. O ovoj temi reći ću da nema i ne može biti nikakve promene pozicije RF prema kosovskom pitanju. Mi Kosovo ne priznajemo i najaktivnije podržavamo Beograd u međunarodnim forumima, pre svega u Savetu bezbednosti UN. Sve što se tiče navodne promene ruskog stava izmišljeno je s ciljem da se pokvare odnosi Moskve i Beograda i da bi se Srbija priklonila antiruskim merama.

Vi isključujete mogućnost da povezivanje pitanja Krima, Donbasa i Kosova ipak može biti deo diplomatskog paketa, odnosno trgovine između Moskve i Vašingtona?

To ne postoji, ni u naznakama. Dvostruki standardi su očigledni. Zapad nema argumente i nikada nisu mogli logično da objasne svoj stav prema Kosovu i prema Krimu ili Donbasu. Mi ova pitanja takođe ne dovodimo u vezu, to su različiti konteksti i istorijske okolnosti, mada je Kosovo pružilo presedan. Samo ukazujemo da su, za razliku od Kosova, na Krimu i u Donbasu bili održani referendumi gde je iskazana volja naroda, što je poslužilo kao temelj za priznanje nezavisnosti i uklapa se u osnove međunarodnog prava. Na Kosovu, kao što znamo, nije bilo referenduma. Štaviše, oružani sukob na Kosovu je bio završen pre gotovo deceniju i pregovori su bili u toku, dok su žitelji Donbasa bili od 2014. stalno suočeni s pretnjom fizičkog uništavanja.

Kažu da u politici ne postoje pojmovi kao večno prijateljstvo, bratstvo, pa ipak, od vas možemo čuti takve reči kada opisujete odnose Srbije i Rusije. Da li ste pristalica romantičarskog pristupa u međunarodnim odnosima ili i vi ipak smatrate da su večni samo interesi?

Interesi su važni i imaju ključni značaj za razvoj odnosa. Polazimo od toga da interesi treba da budu uzajamni. S poštovanjem se odnosimo prema interesima Srbije. To je temelj naše politike, ali u našim odnosima se izdvajaju duhovne, humanitarne, ljudske i istorijske komponente. U odnosima sa Srbijom su upravo ove grane i oblasti saradnje naglašenije nego s drugim zemljama. To je naša zajednička istorija, bratstvo po oružju i mnogo toga još. Naše bratstvo nije prazna reč, već ono postoji očigledno i materijalno. I nije to romantika, već konkretna kategorija u našim odnosima i postojaće uvek. Mi to osećamo. Pozicija Beograda u neprihvatanju antiruskih mera u velikoj meri je povezana sa ovom moralno-političkom komponentom.

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko (Foto Ambasada Ruske Federacije)

Ogromni su pritisci zemalja NATO-a na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića da uvede Rusiji sankcije zbog, kako kažu, brojnih zločina koje su snage Vladimira Putina počinile u Ukrajini. Ako bi do toga zaista došlo, kako bi se odrazilo na naše odnose?

Što se tiče zločina, reč je o izmišljotinama i „fejku”. Treba najpre da govorimo o ratnim zločinima pripadnika ukrajinskih neonacističkih i nacionalističkih bataljona. Mi smo to dokazali, pokazali materijale našeg tužilaštva, uključujući i inscenirane događaje kojima pokušavaju da bace senku na RF i njene Oružane snage. Naravno da se ovaj faktor koristi i u kontekstu pritisaka na Srbiju. Ti pritisci su neverovatni. Mi to znamo i iz sopstvenih informacija, i od rukovodstva Srbije, da su to potpuno realni, brutalni pritisci, konkretno zavrtanje ruku i pokušaji gušenja zemlje i njene volje, potpuno ignorisanje njenih interesa. Nama takvo ponašanje deluje potpuno divlje, da iz perspektive EU tako pritiskate zemlju koja ima status kandidata za članstvo. EU, NATO i SAD zbacili su maske i ponovo pokazali svoju pravu politiku.

To jest, Rusija dobro razume tešku i složenu poziciju Srbije?

Mi odlično razumemo taj neverovatan pritisak Zapada na Beograd i težak položaj u kome se Srbija nalazi. I, naravno, visoko cenimo principijelnu liniju koju čuva u nepriznavanju i neprihvatanju antiruskih sankcija.

Mislite li da je realno da se u budućnosti Srbija priključi Zapadu? Tada bi i vrata NATO-a bila mnogo šire otvorena za Srbiju, što nam poručuju emisari iz ovih zemalja. Da li bi to Rusija doživela kao pretnju svojoj bezbednosti?

Pitanje Srbije i NATO-a, čak neću ni da upotrebim reč „članstvo”, potpuno je jasno. Stav i odnos Beograda o neutralnosti Srbije krajnje je jasan, njega je formulisao predsednik Vučić i zasnovan je na opredeljenju većine građana. Mnogo puta smo ranije govorili, a sada u još jačoj formi, da širenje NATO-a donosi samo pretnju bezbednosti i poljuljanu stabilnost, prvenstveno u Evropi. To je očigledno. Srbija ima sopstvenu poziciju, zasnovanu na suverenom interesu, i podrazumeva očuvanje neutralnog statusa. Što se tiče njenih aktivnijih odnosa sa Zapadom, ako se osvrnemo na međunarodni i evropski položaj Srbije u nekom dužem vremenskom roku, videćemo da je uvek održavala balans između Istoka i Zapada i polazila od svojih suverenih interesa. Mi to razumemo, pozdravljamo i odnosimo se prema tome s poštovanjem. Sada su to Rusija, Kina, EU i SAD, i pretpostavljamo da će ova linija biti očuvana jer je ona istorijski predodređena i na najbolji način odgovara tekućim i budućim interesima Beograda.

Rusija je donedavno imala mnogo prijateljskih država u Evropi. Zašto one nisu uspele da očuvaju balansiranu politiku?

Zato što su ih, što se kaže, pritegli. Naterali su ih da se ne obaziru na svoje interese i potčine blokovskoj disciplini i pravilima koja diktiraju SAD. Dobar primer je rasprava koja se sada vodi povodom uvođenja sankcija u energetici, gde pokušavaju bar neku samostalnost da očuvaju u pogledu isporuka i plaćanja za ruski gas i naftnog embarga. Vidimo da u EU nema jedinstva kada je reč o ovim pitanjima i da postoji niz evropskih zemalja koje su se zamislile nad svojim nacionalnim interesima i shvataju da će im ono što se nameće iz Brisela, a pre svega iz Vašingtona, podriti ekonomije, blagostanje, socijalnu sferu i položaj njihovog stanovništva. Ali to malo koga zanima u Vašingtonu. I u Briselu takođe.

Srbija se veoma nada povoljnoj ceni za gas u narednom periodu. Koliko je verovatno da ćemo ponovo imati najpovoljniju cenu u Evropi i kolika opasnost preti ovim isporukama, imajući u vidu da SAD i pojedine zemlje EU, uključujući i Bugarsku, iz koje nam stiže gas, otvoreno pozivaju na potpuni bojkot ruskih energenata – bez obzira na veliku zavisnost od njih?

Kada se govori o energetskoj zavisnosti od Rusije, to su zapadni jezik i formulacije. Mi govorimo o normalnoj saradnji koja je građena i gradi se na osnovu ugovora koji odgovaraju interesima strana i pažljivo se u svim aspektima usklađuju putem pregovora, bilo da je u pitanju nafta, gas, ugalj ili bilo šta drugo. Zato o zavisnosti mogu da govore da bi podrili naše pozicije: radi se o netržišnoj konkurenciji, da bi američke energetske kompanije stekle prednost. Jer, tržišnim i poštenim putem oni ne mogu da konkurišu ruskim dobavljačima energenata. Mi očekujemo početak pregovora o gasu sa Srbijom i zato ne možemo da trčimo pred rudu, ali sam uveren da će se oni voditi na najprihvatljiviji način, s obzirom na realno stanje na tržištu i to da je Srbija nama prijateljska zemlja. Kad saberemo ova dva aspekta, mislim da će biti pronađena zlatna sredina koja će odgovarati interesima i Rusije i Srbije. Što se tiče embarga i obustave snabdevanja gasom, isporuke su prekinute neposredno Bugarskoj. Ako govorimo o njoj kao o tranzitnoj zemlji, ona treba da vodi računa o svojim obavezama prema dvema drugim zemljama, članici EU i kandidatu u EU, koje nastavljaju saradnju.

Ali Srbija ne treba da plaća gas u rubljama?

Srbija je prijateljska zemlja, nije uvela sankcije i nastavlja se saradnja bez promena.

Može li onda gas da se plaća u dinarima?

Kako će biti dalje, videćemo. To će biti rezultat pregovora i dogovora dve vlade, i „Gasproma” i „Srbijagasa”. Ja bih ovo postavio još šire i rekao da mi u celini, a ne samo u pojedinim sektorima, vidimo perspektivu u prelasku na aktivnija plaćanja u nacionalnim valutama. Takve ideje postoje jer ih sugeriše život i ponašanje Zapada, koji je naprosto ukrao deo rezervi RF i poništio finansijsko poverenje prema sebi svuda. A mi smo usvojili uzvratne mere.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti

%d bloggers like this: