„Ako se Putinu dozvoli da završi takozvani posao u Ukrajini krenuće na Moldaviju, Belorusija je već okupirana, preći će na baltičke zemlje, Poljsku, ići će dalje na Zapad“, rekao je u intervjuu za N1 ekonomista i bivši blizak saradnik Vladimira Putina Andrej Ilarionov.
Kako je istakao, korene Putinovih politika možemo da nađemo u ranim godinama njegove vladavine.
„U centru pažnje je ovaj imperijalistički rat koji Putin i dalje vodi, ali i imperijalistička politika prema Gruziji, Moldaviji i drugim zemnljama. To je rat i protiv Evrope i sveta i civilzovanih naroda.
On je započeo ovaj rat napadom na pojas Tuzla u Kerčkom prolazu u septembru 2003, to je bila jasna indikacija onoga što sledi. Ovo sve što se dešava nastavak je njegove imperijalističke želje da uzme teritorije drugih država“, kaže Ilarionov.
Na pitanje šta ga je nateralo da krene u invaziju na Ukrajinu, ivši savetnik kaže da je Putin „umislio neke mesijanske osećaje“.
„Umislio je da je takve zadatke dobio od Boga, zato se ne konsultuje sa ljudima, oni su tu samo da izvršavaju naređenja. Pre nekoliko godina je izjavio da posle Gandijeve smrti nema s kim da razgovara. Neki su se tome smejali, ali to je činjenično stanje njegovog uma da u realnom svetu ne postoji niko sa kim može da razgovara, da sklapa ugovore. Zato kažem da on misli da je na mesijanskoj misiji, da ispuni zadatak, a više puta je rekao šta je taj zadatak – povratak takozvane istorijske Rusije, što je prema njegovom pisanju nešto blizu Ruskog carstva, još jedan mesijanski zadatak je poražavnje Zapada, on je uporan u tome“, dodao je.
Poručio je da je Putin uporan i da će nastaviti da ispunjava taj zadatak sve dok bude mogao.
„Ako mu se dozvoli da završi takozvani posao u Ukrajini krenuće na Moldaviju, Belorusija je već okupirana, preći će na baltičke zemlje, Poljsku, ići će dalje na zapad. On želi denatoizaciju centralne i istočne Evrope. On se tu ne bi zaustavio, išao bi dalje. To su imperijalističke ambicije koje smo videli u ponašanju dve osobe ranije, jedna je Adolf Hitler a druga Staljin“, smatra Ilarionov.
Kaže i da je ruska ekonomija prilično otporna i da neće nazadovati koliko se očekivalo u februaru kada je počeo rat.
„Neki su pominjali pad od 15-20 odsto, ali biće između dva i četiri, što je vidljivo ali ne i značajno. Plus u budžetu je otišao u minus. Sa padom BDP i padom kupovne moći ruska ekonomija će biti u stanju da proizvodi resurse za rat. Zato treba da se pronađu slabe tačke u ruskoj ekonomiji“, dodaje.
Za kraj je poručio da je vreme da se Srbija pridruži naporima međunarodne zajednice i ne bude poput ostrva. „To je važno za prisutpanje Uniji i uniji cvilizovanih nacija“, kaže Ilarionov.
