Može se očekivati da zapadne službe iskoriste radikalne islamiste za napad na srpski narod na KiM kada ocene da je to za njih najbolje, kaže Ljuban Karan, bivši oficir KOS-a.
Oružane incidente na Kosovu i Metohiji koji bi mogli da prerastu u ozbiljan sukob spremne su da izazovu obaveštajne službe koje vrlo često čak i ne slede politike svojih država. U noći između 31. jula i 1. avgusta, kada su postavljene barikade na putevima na severu Kosova, a Priština poslala policijska pojačanja na administrativne prelaze na severu, u južnom delu Kosovske Mitrovice počeli su da se okupljaju ekstremni Albanci i, kako navode obaveštajni podaci, među njima je bila i skupina islamista. Prema istim izvorima, primećeni su ljudi koji su bili osumnjičeni da su spremali napade na vojnike Kfora i da su planirali postavljanje eksploziva u više manastira SPC na Kosmetu, ali koje je sud oslobodio.
Nekadašnji oficir KOS-a Ljuban Karan kaže da se može očekivati da zapadne službe iskoriste radikalne islamiste za napad na lokalne Srbe kada ocene da je to za njih najbolje. Za „Politiku” kaže da nema razloga da ih Zapad toleriše na KiM i gleda im kroz prste, a da ne planiraju da ih upotrebe kada zatreba. Podseća da ima mnogo povratnika sa sirijskog ratišta gde su kosovski Albanci jedini koji su na ovom ratištu imali, u okviru Islamske države, posebnu borbenu jedinicu, pod nazivom „Katiba”, koja je ratovala oko severozapadne sirijske provincije Idlib.
Podseća da su bili jedina nacija koja je imala „svoju” vojsku i komandu, i to ne treba potcenjivati. „Svoje bogato ratno iskustvo su doneli na KiM. Nije bilo ozbiljne rehabilitacije povratnika sa sirijskog ratišta na Kosmetu, a ne sude im adekvatno jer ih ne shvataju ozbiljno. Uključeni su u nekakve specijalne formacije i samo čekaju naredbu i čas da se pridruže kosovskoj paravojsci. Oni su ne samo obučeni nego su i veoma motivisani za rat protiv Srbije”, kaže Karan.
U dokumentu koji imaju pripadnici nekih diplomatskih predstavništava u Prištini može se, između ostalog, pročitati da eksperti upozoravaju da se na Kosovu sve više širi radikalni islam, koji bi mogao da ugrozi lokalne Srbe, pa i pripadnike Kfora. On se ne bi zadržao na KiM, već bi mogao da se preseli u Zapadnu Evropu, gde bi kasnije moglo da dođe do terorističkih aktivnosti. Navodi se i da se pred očima međunarodnih zajednice, ali i multinacionalnih jedinica Kfora razvija ekstremni islamistički pokret i procenjuje se da je, uz određene enklave u BiH, verovatno najjači u regionu. Pretpostavka je da ima više od 100 sledbenika radikalnog islama koje su indoktrinirali propovednici koji dolaze iz arapskih zemalja.
„Brojne misionarske organizacije su aktivne i na Kosovu i tu šire saudijsko tumačenje vehabitskog islama, na primer, slanjem propovednika. Može se utvrditi kontinuirani arapski novčani angažman kako pojedinaca, ali i brojnih muslimanskih nevladinih organizacija, kao i državnih i poludržavnih institucija, čime se vrbuju nezaposleni mladi. Deo novca završava u Islamskoj zajednici Kosova”, zapisano je u ovom dokumentu, nezvanično saznaje „Politika”. Gruba procena je da se na širenje ove verzije islama na Kosmetu godišnje potroši oko 25 miliona evra. Kosovo i Metohija je teritorija pod protektoratom Ujedinjenih nacija i procenjuje se da ima najviše oko dva miliona stanovnika. Za vreme „arapskih proleća” obaveštajne službe su zabeležile da su 403 osobe napustile ovu teritoriju u nameri da se priključe takozvanoj Islamskoj državi.
Procena je da ih je 88 poginulo, a 174 su se vratile, dok su se ostali zadržali na teritoriji Sirije i Iraka. Pod pritiskom Zapada Priština je uhapsila 153 osobe zbog sumnje da su izvršile teroristička dela na Bliskom istoku. Oni su na Kosovu aktivno učestvovali u regrutaciji, podršci i finansiranju terorizma. Da je islamski verski radikalizam vrlo aktivan, prisutan i da samo čeka priliku da se javno eksponira sa svojom vehabističkom agresivnošću, dokazao je poslednji slučaj u Podujevu, u jednom od danas mirnijih gradova i gotovo jedinom iz kog, kako kaže politički analitičar Gani Ćari, a prenosi „Bota sot”, nisu odlazili mudžahedini u strane verske ratove terorističkih organizacija u Iraku i Siriji. Ćari navodi da je brutalno premlaćivanje šezdesetogodišnjeg imama Zećira Beriše iz Donjeg Ljupča kod Podujeva, koji se nedeljama lečio zbog rana zadobijenih od brutalnog nasilja vehabistički „indoktrinirane braće”, još jednom podiglo uzbunu islamskog radikalizma na Kosovu.
A ova uzbuna, prema njegovim rečima, dolazi osam godina posle masovnih hapšenja ekstremista, od kojih neki još izdržavaju kazne zbog podsticanja i učešća mladih Albanaca u stranim verskim ratovima, skrećući na taj način pažnju na pitanje verskog radikalizma kod stranih predstavništava na Kosovu. Navodi da su poznate vehabije koje primaju novčanu pomoć od sumnjivih islamskih organizacija i dodaje da su oni koji promovišu radikalizam vehabisti i radikalni islamisti koji su organizovali i slanje albanske omladine u terorističke organizacije kao što su ID, Al Nusra u Iraku i Siriji. Upozorava da je zabrinjavajuće što u Prištini ni premijer, ni predsednica, ni predsednik skupštine nisu osudili ovaj brutalni napad na imama.
Da je situacija na Kosmetu ozbiljna, svedoče i reči ambasadora Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilija Nebenzje, koji je još pre dve godine upozorio „da će Kosovo i dalje funkcionisati kao lažna država i pokriće za organizovani kriminal, trgovinu drogama i ljudima, te služiti kao regrutni centar džihadista i predstavljati dugoročan bezbednosni problem za celu Evropu”. Ljuban Karan navodi da Zapad ima dvostruke aršine prema terorizmu i to je veliki problem i na globalnom planu, a na Balkanu posebno. Recimo, Al Kaida je njihov tradicionalni neprijatelj u poslednjih 20 godina, ali zato na sirijskom ratištu Al Nusra front je bio saradnik Zapada, a reč je vojnom krilu Al Kaide.
„Nešto slično je i na Balkanu. Sve ono što su oni na početku zvali teroristi, u međuvremenu su postali njihovi saveznici. Imaju veliku toleranciju prema njima koji su učestvovali u borbama u svetu, ako su bili na strani njihovih saveznika. Zapad je teroriste pretvorio u političke pokrete i to stvara ozbiljne bezbedonosne probleme”, navodi Karan. Da je situacija ozbiljna, svedoči i činjenica da je Institut za političke studije na Kosovu u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor te studije Lulzim Peci kaže da se 57 odsto muslimanskih Albanaca na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok se 32 odsto prvenstveno definišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci. Upozorava da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka „albanstva” kakvo poznajemo, što bi neminovno moglo da dovede i do kraja sekularnog i prozapadnog Kosova.
Inače, 31. januara 2016. četvorica naoružanih islamista uhapšena su ispred glavne kapije manastira Visoki Dečani, saopštio je tada iguman manastira Sava Janjić. Kosovska policija otkrila je i zaplenila 20 šaržera municije za „kalašnjikov” i 16 šaržera municije za pištolj i dinamit. Ta četvorica kosovskih Albanaca iz četiri različita dela Kosova – Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Đakovice – uhapšena su u belom „golfu” s registarskim tablicama Uroševca, a u vozilu je nađena i literatura islamističke sadržine. Dve godine ranije na dve kapije i na pomoćnim objektima manastira Visoki Dečani ispisani su grafiti ID, a samo četiri meseca pre toga i grafiti UČK.
Više od 50.000 Albanaca sledi konzervativno tumačenje
Pojačano okretanje Albanaca islamu krenulo je početkom 2000. godine kada su Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države počele da investiraju u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne. Procena je da na Kosovu imamo 742 džamije, a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana. No zajedno s novcem i propovednicima u zemlju je stigao i jedan drugačiji, radikalni islam. Na teritoriji gde je muslimansko stanovništvo većinsko, primetno je da se pojavljuje sve veći broj hodža koji koriste tešku ekonomsku situaciju gde je svaki drugi mladi čovek nezaposlen da regrutuju sledbenike. To se obično radi u džamijama, ali i preko humanitarnih organizacija čije je sedište na Bliskom istoku. Zbog besperspektivnosti rađaju se frustracije, a iz njih okretanje strogom tumačenju islama kakvog ranije na Kosovu nije bilo. Prema podacima bezbednosnih stručnjaka, sada više od 50.000 kosovskih Albanaca sledi konzervativni islam, kakvog ranije na Kosmetu nije bilo.
Presuda za devojku sa KiM u Italiji
Pre nekoliko meseci u Italiji je bila vest da je žena sa Kosova osuđena zbog podsticanja na terorizam na tri godine i četiri meseca zatvora u prvostepenom postupku, ali je tužilac tražio kaznu od pet godina. Dvadesetogodišnju devojku sa Kosova, koja živi u Milanu, uhapsile su italijanske vlasti u novembru prošle godine pod sumnjom da je povezana s terorizmom. Osuđena je za podsticanje na učešće u terorizmu. Italijanska štampa piše da je tužilaštvo verovalo da je dvadesetogodišnjakinja pripadala terorističkoj grupi „Balkanski lavovi”, koja se smatra bliskom ID. Kada je B. T. uhapšena, tamošnje novine pisale su da je devojčica odrasla u Italiji u kosovskoj porodici u Izerniji, kao i da se njena radikalizacija dogodila u 16. godini, kada je počela da koristi internet. U razgovorima je kazala da je njena porodica pokušala da joj skine nikab, ali da nisu imali uspeha.
