Biodiverzitet je ogromno bogatstvo Srbije
Biodiverzitet je raznovrsnost i raznorodnost svih živih bića na Planeti Zemlji. Predstavlja vezu između svih organizama na Zemlji i preduslov je zdravu planetu.
Ima direktan uticaj na kvalitet našeg duhovno – materijalnog života i obratno.
Sva bića na planeti Zemlji su sastavni deo planete i sadržani su u njoj. Kao što je i planeta svojim duhovno – materijalnim postojanjem sadržana u svim bićima na planeti. Zato je važno da se svi ljudi duhovno-materijalno uključe i da se dobronamerno i zdravo staramo jedni o drugima. Svakog dana se dešava proces izumiranja nekih vrsta na planeti. I taj proces se svakodnevno ubrzava.
Srbija poseduje izuzetno bogat biodiverzitet. Na njenim planinama, obroncima, livadama, jezerima, rekama, šumama nalazi se čak 43% vrsta koje nastanjuju Stari kontinent.
Među najugroženijima su: beloglavi sup, mrki medved, divokoza, srna, stepski soko, šareni tvor, crni daždevnjak, veliki tetreb, jelen, ris, belonokta vetruška, orao krstaš. Od izuzetne važnosti je da duhovno-materijalno radimo na sebi i menjamo se. Menjajući sebe duhovno-materijalno utičemo na okruženje i doprinosimo Planeti kao i zdravom životu svih nas na njoj.
Mala, a velika!
Srbija zauzima samo 2,1% Evropskog kontinenta, a na njenom prostoru se nalazi (Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Biodiverzitet i prirodni biljni resursi u poljoprivredi, Beograd, 2010):
• 39 % vaskularne flore Evrope
• 51 % faune riba Evrope
• 28 % faune vodozemaca Evrope
• 12 % faune gmizavaca Evrope
• 74 % faune ptica Evrope
• 67 % faune sisara Evrope
Do sada je u Srbiji zvanično registrovano oko 44.200 taksona.
Takson je skup jedne ili više populacija organizama ili grupa od kojih taksonomi stvaraju jedinicu određenog ranga (https://bs.wikipedia.org/wiki/Takson).
Zanimljiv je podatak da mnoge grupe organizama nisu dovoljno istražene. Zbog toga se pretpostavlja da u Srbiji postoji najmanje 60.000 recentnih taksona.
Veliki broj biljnih vrsta najnoviji pregledi broja vrsta vaskularne flore ukazuju na broj od 3730, do čak blizu 4000 vrsta. Svrstava Srbiju u grupu evropskih zemalja sa najvećim florističkim diverzitetom po jedinici površine.
Lucija Selaković Labat je predsednik Filozovskog društva Svar, udruženja građana, osnovanog radi promovisanja i popularizacije filozofskih shvatanja o čovekovoj potrebi da duhovno i materijalno radi na sebi, kao i na razvoju i sazrevanju sopstvene kreativnosti koja pokreće uspavane genetske potencijale u čoveku i stvara uslove za bolјu komunikaciju sa sobom i okruženjem. Jedan od glavnih cilјeva društva SVAR (svetlost na staroslovenskom) je upoznavanje šire publike sa filozofskim stavovima i shvatanjima Vladimira Labata Rovnjeva čije stvaralaštvo naglašava potrebu za ličnim, duhovno-materijalnim kreativnim razvojem.
