O tome se (ne)govori

Veljko Belivuk iz pritvora preti svom bivšem šefu Aleksandru Vučiću

A sad adio, klošaru!

Suđenje pripadnicima organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka još nije počelo, a već poprima obrise političkog procesa u kome će se utvrđivati odgovornost Aleksandra Vučića i to ne samo za zločine tog klana. Na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal Belivuk se ponudio da svedoči o nezakonitom rušenju Savamale i ubistvima Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana. U strahu od opasnog svedoka, Vučić se brani zloupotrebom uticaja na policiju, tužilaštvo i sudove. Kakvim manipulacijama se služi Vučić najbolje ilustruje zahtev za izuzeće tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i njegovih zamenika Zorana Babića i Saše Ivanića, koji ekskluzivno objavljuje Magazin Tabloid. Belivukov advokat Dejan Lazarević u zahtevu navodi da tužilaštvo nije ni saslušavalo sve okrivljene, niti je braniocima dozvoljavalo da prisustvuju ispitivanju pojedinih optuženika, kao i druge sporne radnje.

Predrag Popović

Pod optužbom za seriju ubistava i druga teška krivična dela Veljko Belivuk je rešio da ne potone sam, nego da na dno povuče i svog bivšeg šefa Aleksandra Vučića. Belivuk iz pritvora ucenjuje Vučića, preti raskrinkavanjem zločina koje je izvršio po njegovom naređenju, kao i otkrivanjem pozadine drugih krvavih afera naprednjačkog kartela.

– Da li vi mislite da sam ja nekoga ubio? Da li zaista mislite, da li bilo ko u Srbiji misli da sam ubijao ljude? – pitao je Vučić nedavno voditelja s televizije B92, uz napomenu da „onaj ko je optužen za najteža krivična dela ima pravo da laže“.

Osim patetike i laži, kojima se u medijima pod svojom kontrolom brani od optužbi, Vučić vrši pritisak na tužilaštvo i sud kako bi sakrio ili uništio tragove koji od Belivuka vuku ka njemu. Težak je to posao, tragova ima mnogo. Vučić je već uspeo deo njih da prikrije optužnicom, koju je protiv Belivukove grupe podnelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a potom i istragom Tužilaštva za organizovani kriminal. Krivičnu prijavu br. 0372-3 br. Ku 48/21, od 5. februara 2021. godine, MUP je ograničio na period od početka 2019. godine. Tužilaštvo je, na taj način, sprečeno da istragom obuhvati vreme u kome je nastala Belivukov klan kako se ne bi otkrilo kakve su uloge imali Aleksandar, Andrej i Danilo Vučić, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, državna sekretarka Dijana Hrkalović, generalni sekretar predsednika Vlade Novak Nedić, glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković Vučko, načelnik Pete uprave BIA Goran Colić, predsednik FK Partizan Milorad Vučelić, ministar odbrane Aleksandar Vulin i njegov savetnik advokat Svetozar Vujačić, kao i mnogi drugi stranački funkcioneri i pripadnici MUP-a Srbije.

Tužioci Saša Ivanić i Zoran Babić nisu hteli i smeli da istragom obuhvate ni Aleksandra Vidojevića, najboljeg drugara Danila Vučića, iako je utvrđeno da je učestvovao u jednom od napada na Gorana Veličkovića Goksija, jednu od žrtava za čije ubistvo odgovara Belivukova ekipa.

Dejan Lazarević, branilac Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, podneo je 8. marta 2022. zahtev za izuzeće predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i njegovih zamenika Babića i Ivanića zbog „brojnih nepravilnosti i zloupotreba koje su izvršili u ovom predmetu, kako u fazi istrage, tako i posle potvrđivanja optužnice“.

Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda, objavila je da je zahtev za izuzeće Stepanovića odbačen kao nedozvoljen, pošto predsednik Višeg suda nije postupajući sudija. Republičko javno tužilaštvo je odbacilo zahtev za izuzeće tužilaca s obrazloženjem da nije potkrepljen dokazima i da je u pitanju pokušaj odugovlačenja postupka. Ipak, zahtev za izuzeće tužilaca, koji poseduje Magazin Tabloid, sadrži navode koje je lako proveriti, a koji, ako su tačni, potvrđuju ocenu advokata Lazarevića da je „tužilaštvo vodilo istragu onako kako istorija našeg pravosudnog sistema ne pamti“. Zahtev za izuzeće tužilaca Nenadića, Babića i Ivanića objavljujemo u celini.

– Tužilaštvo nije ni saslušavalo okrivljene u fazi istrage za sva krivična dela, a znamo da su u pitanju teška krivična dela koja se optuženima stavljaju na teret.

– Tužilaštvo nas nije niti pozivalo, niti obaveštavalo, niti dozvoljavalo da prisustvujemo saslušanju drugih okrivljenih, kojima nismo branioci, niti ispitivanju svedoka, oštećenih, kao ni ispitivanju okrivljenog svedoka. Pisali smo podneske, tražili, predlagali da se saslušaju okrivljeni za krivična dela za koja nisu saslušani, ali bez rezultata i odgovora. Zamislite situaciju da sud donosi rešenje o potvrđivanju optužnici, a da u fazi istrage okrivljeni nisu saslušani.

U ovom predmetu postavilo se pitanje advokatskih poseta, onako kako zakon propisuje i nalaže. Advokatske posete u ovom predmetu su, nesporno, što je i zvanično potvrđeno, slušane i snimane, rađeni su transkripti naših razgovora prilikom poseta i to istog dana, o svemu tome mi smo odmah informisani i o tome smo obavestili sud i tužilaštvo, međutim bez ikakvog rezultata i reakcije od strane tužilaštva.

Da bi proverili i uverili se u to, mi smo na posetama glasno izgovarali reči da je dobro prošao uviđaj na stadionu, a da u kuhinji na stadionu nisu našli ništa. Sutradan su me pozvali iz SBPOK-a da mi saopšte da će se tog dana ponovo izvršiti uviđaj na stadionu. Kada sam tamo stigao, pitao sam ih zašto vrše ponovo uviđaj, rekoše mi da je to naredba tužilaštva, konkretno Saše Ivanića i Zorana Babića. Zatim mi je, na poseti advokatskoj, to naglašavam, Marko Miljković rekao da je dobro što nisu vršili pretres na splavu, jer tamo bi svašta našli. Pogađate, sutradan sam dobio poziv iz SBPOK-a, da je zakazan za taj dan pretres splava. I, naravno, opet po naredbi Saše Ivanića i Zorana Babića. Na sledećoj advokatskoj poseti sam saopštio Marku Miljkoviću da je bio pretres i da nisu našli ništa na tom splavu, pa mi je on rekao da su pogrešili splav. Sledećeg dana dobijam telefonski poziv iz policije da se toga dana radi uviđaj na drugom splavu, opet po naredbi, pogađate, Saše Ivanića i Zorana Babića.

Navodim da su posle podizanja optužnice i njenog potvrđivanja, po nečijem nalogu, a sud nam mora utvrditi i reći po čijem, određeni okrivljeni su vođeni u „izolaciju“, dve i više nedelja, bez prava na posetu, sa obrazloženjem da su pozitivni na korona virus, razgovaralo se sa njima od strane tužilaštva iako su imali koronu, otkazivali su punomoćja advokatima. Napominjem da su čak i snimani okrivljeni kada su davali izjave i to u vreme kada su bili u izolaciji, navodno zbog korone, a bez prava na posete advokata i rodbine. Ako meni ne verujete na reč, pitajte Spasojević Nikolu i on će vam o tome sve podrobno pričati.

Odlagalo nam se pripremno ročište u tom intervalu, kada su bila pregovaranja i dogovaranja, i sve je to rađeno protivzakonito od strane tužilaštva.

Moramo utvrditi i dokazati ovde na sudu kako je i kada okrivljeni svedok Hrvatin lišen slobode, ko mu je menjao advokate i ko mu je advokate određivao. Kolega advokat Ivica Vuković mi je rekao da je dobio punomoćje od porodice, ali da ga nisu pustili tužioci da brani i prisustvuje saslušanju okrivljenog svedoka Hrvatin Bojana.

Tužilaštvo je ispitivalo svedoke-oštećene bez prisustva branilaca okrivljenih, kao da mi branioci možemo svedoke plašiti, vređati ili fizički napasti. Naše je pravo da prisustvujemo ispitivanju svedoka, postavljamo pitanja u pravcu utvrđivanja činjeničnog stanja. Tužilaštvo se pozvalo na član 300 stav 2 ZKP-a, koji kaže da izuzetno od dužnosti tužioca da braniocu okrivljenog uputi poziv da prisustvuje saslušanjima i ispitivanjima, može ispitati svedoka i bez pozivanja okrivljenog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju ako oceni da njihovo prisustvo može uticati na svedoka.

Zamislite da je tužilaštvo koristilo ovaj član odlučilo da branioce ne pozove na saslušanje i ispitivanje bilo kog učesnika u postupku, pa čak i svedoka Kovačević Iliju, koji je navodno prodavao skaj telefone. Da li smi mi branioci zlotvori u ovom postupku, koji će pretiti, plašiti ili fizički napasti svedoke ili oštećene. Tako se nešto primenjuje samo kada su u pitanju oštećeni maloletnici ili žrtve silovanja, a ne svedoci koji su ispitivani u ovom postupku.

Tužilaštvo je ispitivalo i suprugu Veličkovića i ispitivanje je išlo u pravcu, a u tome se i uspelo, da se Vuk Vučinić imenuje za krivca i da se već u fazi istrage dokaže njegovo učešće u otmici i odvoženju Veličkovića direktno u Ritopek. Čak je Jeleni Veličković pokazana fotografija Vuka Vučinića i njenog supruga, i ona je jasno i glasno potvrdila da je Vuk Vučinić ta osoba koja je njenog odvela u nepoznatom pravcu.Ako uzmemo u obzir ono što navodi Tužilaštvo i ono što okrivljeni saradnik Hrvatin tvrde, onda se postavlja pitanje ko tu govori istinu, Tužilaštvo, koje tvrdi da je Vučinić izvršilac krivičnog dela, ili Hrvatin koji tvrdi da je on izvršilac krivičnog dela.

Tužilaštvo je na volšeban način odustalo od krivičnog gonjenja Vuka Vučinića. Tužilaštvo i SBPOK su od početka krivičnog postupka tvrdili i ustanovili da je Vuk Vučinić izvršio krivično delo, pa mu je određen pritvor zbog krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela teškog ubistva, otmice, trgovine narkoticima i nedozvoljeno držanje i nošenje oružja. Tužilaštvo i policija su tvrdili takođe da je Vuk Vučinić pružio logistiku za račun OKG-a kao i u pripremanju krivičnih dela otmice i teškog ubistva. Tužilaštvo je utvrdilo da je Vučinić Vuk namamio Veličković Gorana da dođe u Ulicu Višegradsku, zatom ga namamio da uđe u parkirano putničko vozilo marke „smart“, odvezao ga autoputem u pravcu Nia i dovezao do vikendice u Ritopeku, gde je navodno Veličković Goran lišen života. Sa takvim navodima i dokazima tužilaštvo je istupilo pred sudijom za prethodni postupak i sudija je, naravno, sve to tužilaštvu poverovala i odredila pritvor Vuku Vučiniću, koji je trajao više meseci. Nakon tih pet meseci tužilaštvo na volšeban način saslušava okrivljenog Hrvatina, menja mišljenje, utvrđeno činjenično stanje i izvedeni dokazi protiv Vuka Vučinića više ne postoje i on se pušta na slobodu. Možemo li posle ovoga postupajućim tužiocima u ovom predmetu verovati na reč kada čine ovakve stvari – navodi se u zahtevu za izuzeže tužilaca za organizovani kriminal.

U zahtevu je opisano i kako je Tužilaštvo, potpomognuto SBPOK-om, kako se navodi, ubeđivalo uhapšene da budu saradnici i da potpišu sporazum o priznanju izvršenja krivičnog dela. Navedeno je šet primera.

Prilikom lišenja slobode Đurić Nemanje, kolega Marko Janković i ja pristupamo SBOK-u, potpisuje nam punomoćje, dobijamo rešenje o zadržavanju, a sutradan nam radnici SBPOK-a rade belešku da mi Đurić otkazuje punomoćje, i to samo meni, a ne i kolegi Jankoviću, ali i pored toga ne pozivaju kolegu Jankovića na saslušanje Đurića već pozivaju advokata po službenoj dužnosti, koji bi trebalo da prisustvuje davanju izjave i nekakvom priznanju. Prisutni advokat Jovandić, kad je video o čemu se radi, i pored pretnji radnika SBPOK-a, upućenih njemu, pozvao je tužioca i saopštio mu da odbija da učestvuje u toj nečasnoj radnji.

Hapse okrivljenog Šejića. Započinje psihička tortura sa pretnjama da će ga daviti u jezeru na Adi Ciganliji, da mora da izmisli bilo šta i tereti bilo koga. On pristaje i lupeta da je za Tadića mešao drogu. Vode ga u TOK, on misleći da se spasao od policije govori istinu da nema veze sa bilo kojim krivičnim delom, ni sa Tadićem i određuje mu se pritvor kao sankcija za odbijenu saradnju sa SBPOK-om i TOK-om. I dalje se vrši pritisak na njega da potpiše sporazum o priznanju krivičnog dela, ali vidim da im slabo ide.

Hapsi se okrivljeni Dimitrijević. Plaši, pritiska, maltretira u SBPOK-u da tereti Belivuka, bez obzira što nema ni grama droge. Obećava mu se da će biti pušten ako tako izjavi i potpiše i to se i uradilo. I sami ste videli šta je Dimitrijević izjavio u Tužilaštvu i šta je prava istina, a ne fantazija i bujna mašta bez grama droge.

Hrvatin Bojan. Njegovo hapšenje, držanje, ispitivanje se mora ispitati do detalja i tada ćemo utvrditi kog datuma i gde je Hrvatin lišen slobode, gde je boravio do saslušanja kod tužioca, ko mu je poklonio svesku iz koje je čitao kada je iznosio odbranu i čiji je rukopis u svesci.

Ispitivanje supruge Radojević Zdravka, ispitivanje na okolnosti otmice i nestanka.

Određeni okrivljeni nisu ni saslušani za krivična dela iz ove potvrđene optužnice. Pitam vas kako je to moguće u našoj pravnoj državi da optužnica bude potvrđena, a u fazi istrage okrivljeni nisu imali pravo da iznesu svoju odbranu, niti da predlože dokaze koji im idu u prilog – navodi se u zahtevu za izuzeće tužilaca.

Branilac Veljka Belivuka istovremeno je podneo i zahtev za izuzeće predsednika veća Vinke Berahe Nikićević zbog rešenja o prihvatanju sporazuma o svedočenju između Tužilaštva za organizovani kriminal i okrivljenog Nikole Spasojevića.

– Postavlja se pitanje kako je predsednik veća uspeo da za tri dana od dobijanja predmeta u rad izvrši uvid u celokupan predmet, dokaze koji se u predmetu nalaze, te da utvrdi da je okrivljeni Spasojević svesno i dobrovoljno pristao da svedoči pod uslovima predviđenim članom 321 ZKP-a. Postavlja se pitanje kako je predsednik veća uspeo da utvrdi da je okrivljeni Spasojević u potpunosti svestan svih posledica zaključenog sporazuma. Imamo u vidu da je okrivljeni Spasojević u teškom psihičkom stranju. Nije koristio terapiju, po njegovoj tvrdnji, pokušao je tri puta da izvrši samoubistvo. I sve te činjenice smo znali ne smo mi, učesnici u ovom postupku, već i pritvorena lica koja su sa njim bila u istoj sobi, a predsednik veća bez pomoći neuropsihijatra i uvida u lekarski karton okrivljenog Spasojevića donosi rešenje u kojem navodi da se nema pravo na žalbu.

To su veliki previdi i greške predsednika veća. A, zamislite još veću, nenadoknadivu grešku predsednika veća. Donosi se rešenje o prihvatanju sporazuma o svedočenju za dela za koja nije nadležan da odluči predsednik veća već sudija za prethodni postupak. U navedenom rešenju o prihvatanju sporazuma, predsednik veća navodi da je okrivljeni Spasojević u potpunosti priznao izvršenje krivičnih dela koja mu se optužnicom TOK-a stavljaju na teret i, pazite sada šta navodi, a piše u rešenju, citiraću „kao i dva krivična dela teško ubistvo“.

Naglašavam da ta dva krivična dela teškog ubistva nemaju nikakve veze sa ovom optužnicom, za ta dva krivična dela se vodi istraga, optužnica nije podignuta, niti je stupila na pravnu snagu. Postavlja se pitanje otkud predsedniku veća ovlašćenje da izvrši uvid u spise istražnog predmeta, kada za to nema pravo, jer zakon tačno propisuje ko može da izvrši uvid i učestvuje u istražnom postupku. Član 322 ZKP-a jasno kaže: O sporazumu o svedočenju okrivljenog odlučuje sudija za prethodni postupak ako je predmet u istrazi, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrđivanja optužnice odluku donosi predsednik veća. Rešenje je apsolutno protivzakonito doneto od strane predsednika veća.

Advokat Dejan Lazarević je istakao sumnju u nepristranost postupajućih tužilaca jer su „oni ili neko drugi iz Tužilaštva Aleksandru Vučiću i Aleksandru Vulinu dali informacije iz predmeta i slike“. Samo Tužilaštvo je imalo transkripte razgovora dobijene iz Francuske, koji su objavili Vučić i Vulin, kao i pojedini mediji. Lazarević u zahtevu za izuzeće tužilaca tvrdi da mora biti utvrđeno ko je davao taj materijal i da se protiv tih lica pokrene odgovarajući postupak, a da se postupajući tužioci, koji su čuvali te dokaze, izuzmu iz tog predmeta.

– Postupajući tužioci nisu uzeli u razmatranje navode i tvrdnje Vučića i Vulina u javnim medijima čije je oružje i ko je to oružje prodavao, da preispitaju te činjenice, da ispitaciju Vučića i Vulina i da u tom pravcu preduzmu korake na koje ih zakon ovlašćuje i obavezuje. Aleksandar Vulin je javno rekao da je oružje koje je pronađeno u garaži pripadalo vojsci i da je neko iz vojske rashodovao to oružje i prodavao. Takođe je istakao da će se u istrazi utvrditi ko je to radio.

Postupajući tužioci nisu ni mrdnuli, a kamoli se bavili tim navodima. Aleksandar Vučić je javno rekao da je oružje prodavano regularno od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, ali se ni povodom tih njegovih tvrdnji ništa nije preduzimalo od strane postupajućih tužioca da bi se utvrdilo pravo činjenično stanje, odnosno istina.Takođe, postupajući tužioci nisu se bavili i utvrđivali činjenicu ko je asfaltirao ulicu u Ritopeku, sve do garađe, bez obzira što je to putokaz u razrešenju činjeničnog stanja i provere navoda iz odbrane okrivljenih.

Napominjem da je Tužilaštvo svesno i slobodno, mogu reći namerno, veštačenje DNK tragova dalo u zadatak svim sudskim veštacima koji su za to bili osposobljeni i koji su angažovani do sada od strane Tužilaštva, a sve u cilju da bi se odbrani onemogućilo da angažuje stručne savetnike iz te oblasti – navodi se u zahtevu za izuzeće tužilaca Nenadića, Babića i Ivanića, uz ključnu napomenu: “ Postupajući tužioci su omogućili da sredstva javnog informisanja prikazuju slike ubijenih ljudi uz komentar Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića da su to slike žrtava u vezi ovog postupka protiv okrivljenih Veljka Belivuka i drugih. Sada tih fotografija nema u predmetu, postupajući tužioci ih nisu stavili u optužnicu.“

Tužioci su istragu vodili sa ciljem da izostave braću Vučić, Vulina i ostale čelnike režima. Ignorisali su sve izjave i dokaze, koji su Aleksandra, Andreja i Danila Vučića dovodile u vezu s Belivukom. Prikrivanje tragova im je olakšano odlukom da se bave samo krivičnim delima izvršenim od 2019. godine. Razlog je slučajno otkrio sam Aleksandar Vučić.

– Nikada u životu nisam video Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Nisam ih ni video, ni čuo. A i da jesam, to nije krivično delo. Da sam ih video 2015, 2016, 2017. godine, to nije krivično delo – rekao je Vučić, nehotice otkrivši zašto istraga nije obuhvatila sve zločine od osnivanja te kriminalne grupe.

Ipak, tragovi su ostali u sudskim spisima, otkrio ih je Veljko Belivuk. Na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal 7. februara ove godine, povodom proširenja istrage za ubistva Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića, Belivuk je ponovio da je član Srpske napredne stranke od 2011. godine i da je radio „za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića“.

– Mi nismo bili organizovana kriminalna grupa, nego navijačka grupa. Navijačka grupa koja je nastala izlaskom mene i Marka Miljkovića iz pritvora za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića. Ja sam više puta govorio šta smo mi radili i za sve to sam naveden lažovom na televiziji više puta od strane tog istog Aleksandra. Detaljno sam objasnio one sitnice koje smo radili za državu – skandiranja, zaštita gej parade i slično, paljenje baklji, ono spontano spuštanje s krovova u vreme policijskog časa, „Đilase lopove“ i, odmah da kažem, sa Đilasom nemam ništa, ne podnosim ga organski, da ne bude da njega nešto branim. Sve sam to rekao i onda je izašao on (Aleksandar Vučić) i njegovi poltroni na televiziji i rekli da ja lažem. Pre neki dan sam u novinama pročitao i da Tužilaštvo kaže da ja lažem. Samim tim što je doneta naredba za prekidanje postupka protiv Vučića i Vulina. Tužbu su podneli oni protiv sebe. Kako znaju za šta ih ja teretim? Miljković i ja nijednog trenutka nismo saslušani. Simptomatično je što se sve to dešava pre nego što mi treba da damo ovaj iskaz. Vi znate da je nama jednom odloženo davanje iskaza i od tada čekamo, ja mislim četiri meseca, za jedno proširenje istrage. Meni je očigledno, kao i ostalima, da je vlast uplašena za ono što možemo mi da kažemo. Tako da su sačekali da dobiju taj papir, da sad, ja kad budem bilo šta novo izjavio, oni odu na televiziju i kažu „Evo, je l’ vidite, tužilaštvo kaže da nisam kriv“. E, pa dobro, pošto su oni zaboravili, sada ću da ih pitam jednu stvar da li se sećaju. Da li se sećaju svih naših ručkova, večera, poslova koje smo radili Aleksandar Stanković i ja? Ako i to kažu da lažem, ja ću nastaviti da pričam. Od 2011. sam radio za njih, završavao poslove, čuo, video, pa neka se sete šta sam čuo i video i učestvovao vezano za najteža krivična dela. Ja ovo pričam, pretim Vučiću kako on, ako nastavi svoje procese protiv mene, ja ću nastaviti protiv. Ne, ne pretim mu. Ja ću na sud da idem pošteno, ja ću se na sudu braniti. Šta će biti, to ćemo videti. Ja znam da sam nevin, ali to ću dokazati vremenom. A ovo što govorim, govorim zato što me pravi budalom i govori javno na svim mogućim medijima da sam ja lažov – rekao je Belivuk na saslušanju.

Belivuk je objasnio i kako su podeljene uloge u ovom političko-pravosudnom obračunu zavađenih delova kartela oko Srpske napredne stranke.

– S jedne strane imamo Vučića, Vulina, tužilaštvo i škaljarski klan. S druge imamo mene, Radoja Zvicera, ja sam stvarno ponosan što mi je prijatelj, ja ne perem ruke od njega, on je jedan veliki gospodin i čast mi je što ga poznajem. Krivo mi je što nas nije ista majka rodila. U početku stvarno ste uspevali da me izvedete i izbacite iz koloseka, i policija i tužilaštvo, s nekim stvarima, ali eto, brzo sam se sabrao, tu sam. Ono niste trebali da radite, ono hapšenje naših žena i tašte, ono je stvarno bilo čin nemoći, sve u cilju da nas nešto povredite. Evo nas, tu smo, živi smo, zdravi smo, treniramo kao konji. Znači, žene da se hapse sa razbijanjem vrata „ovnom“, bacanje na pod, vezivanje ruku, šutiranjem u leđa… Naše žene ništa tu ne prijave, nisu cinkaroši i kukavice kao ovi vaši nalogodavci, koji su to tražili. Sve ste to radili da bi se mi malo dodvorili šefu, da šef bude zadovoljan. Ako vam je zaista potrebno da šef bude zadovoljan, onda stvarno žalim te ljude koji to rade. Sve ovo što sam rekao, znate da je istina. Svi moji razgovori sa advokatom se i dalje snimaju, sve što sam mu govorio, šetnja se snima, prostorije u kojima hodam se snimaju, to nemam problem. Da se samo malo više ljudski neko ponašao, da nije dirao porodicu, kao što ja nikome nisam dirao porodicu, možda bi drugačije bilo. Ima ona stara srpska što kaže „Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje“. Ja se uopšte ne smejem, ja to čuvam za kraj, pa ću, uz onu pesmu „A sad adio“, kao što je meni Vučić pevao u restoranu „Grafičar“ za prozlavu rođendana… Čijeg, ne moram da navodim, nisam klošar kao on, pa ću ja da pevam svima onima koji su mi radili o glavi – rekao je Belivuk.

Istim proširenjem istrage, za ubistvo Mihajlovića i Mitića, obuhvaćen je i Marko Miljković. Na saslušanju 7. februara 2022. godine, Miljković je pozvao tužioce Babića i Ivanića da napuste predmet zbog svih nezakonitih radnji koje su do sada preduzimali. Magazin Tabloid poseduje transkript saslušanja koje je vodio zamenik tužioca za organizovani kriminal Zoran Babić.

– Prebacili ste moje drugove iz CZ-a u Svilajnac, pod izgovorom da imaju koronu, držite ih u karantinu, ne date im advokatske posete, a sa vama se viđaju, nagovarate ih da lažu i da izmišljaju, koristite njihovo psihičko stanje i terate ih da otkazuju punomoćje advokatima. Takav ste čovek, tužioče, pokušajte i decu da nam pohapsite, možda će vam to učiniti radost i sreću. Mi se vas i vaših političara ne plašimo, niti policije, niste nam ni do kolena. Papić Aleksandar nam šalje non stop poruke kako je dobar i sa vama i sa Sašom Ivanićem i kako kod vas može puno toga da završi. Ako je to istina, onda mi vratite sat koji ste mi oduzeli, a koji mi je inače Papić poklonio. Takođe, pitajte Papića koliko nam je novca donosio zato što radimo za SNS, pa kada budete videli o kom iznosu se radi odustaćete od potupka za pranje novca, a utvrđivaćete onda gde nam je novac od SNS-a. Izmišljate dokaze, događaje, leševe, a znate da to nema veze sa istinom. Koristite psihičko stanje Spasojevića i terate ga da nas lažno tereti, izmišlja i laže. Već dva meseca plače i kuka kako ne može više da izdrži vaš pritisak iz Tužilaštva, da ste mu rekli da, ako ne potpiše 14 godina zatvora, dobiće doživotni zatvor. Kako ste nam uvalili dve najgore sudije, odnosno Zoranu Trajković i Mirjanu Ilić i kako Trajkovićka do izbora ne sme da dođe jer ste se tako dogovorili, nego će da glumi da je bolesna. Zbog toga što ste mu sve rekli, on (Spasojević) želi da izvrši samoubistvo, to mi je više puta preko prozora pričao. Neka vama to služi na čast ako se ubije. Naravno da vama neću da iznosim odbranu. Predlažem da se sami izuzmete, kako vi tako i Saša Ivanić iz ovog predmeta i ostavite nas na miru, ostavite mog kuma, jer ste previše do sada grešaka pravili i radili van zakona. Ostavite mog kuma Spasojevića na miru, pustite čoveka iz pritvora da se leči, jer je bolestan i nema veze sa ovim glupostima i izmišljotinama koje vi stavljate nama na teret. Džabe ste dobili ordenje za hrabrost, jer vi to niste, a ja ću vam pokazati kako to izgleda u drugom poluvremenu – rekao je Marko Miljković.

Zbog Belivukovih i Miljkovićevih izjava, kao i zbog zahteva za izuzeće tužilaca za organizovani kriminal i predsednika Višeg suda, Aleksandar Vučić je pokrenuo novu hajku na okrivljene i njihovog advokata Lazarevića. Belivuk je u jednom prošlogodišnjem iskazu, o čemu je pisao naš Magazin, priznao da je, zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, učestvovao u nezakonitom rušenju zgrada u Savamali i da je, po Vučićevom naređenju, izvršio pritisak na taksiste kako bi odustali od štrajka. Belivuk je tada rekao da se s Vučićem viđao u jednom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Miljković je opisao odnose s Aleksandrom Vulinom, za čije potrebe je našao vikendicu u Ritopeku. Takođe, Miljković je ukazao na ulogu svog dede Svetozara Vujačića, advokata koji je savetnik ministra policije Vulina.

– Neka pričaju šta hoće, imaju pravo da lažu. Mi smo mogli da ih ubijemo prilikom hapšenja. Mogli smo da to uradimo, pa ne bi mogli da pričaju. Nismo to uradili – rekao je tada Vučić.

Dok svoje bivše saradnike Belivuka i Miljkovića optužuje za najteža krivična dela, Vučić vodi kampanju protiv njihovog branioca Dejana Lazarevića.

– Samo čekam da mafijaški advokat Belivuka i kavačkog klana pređe granicu – rekao je Vučić nedavno u intervjuu za televiziju Pink.

Lazarević je odbacio optužbe predsednika SNS-a i istakao da „zastupa klijente u skladu sa zakonom i ne izlazi iz tih okvira“. O mnogo ozbiljnijim pretnjama Lazareviću govorio je Veljko Belivuk u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

– Znam da je Andrej Vučić u nekim njegovim užim krugovima više puta napomenuo da Dejan Lazarević neće da dočeka suđenje. Mi smo se spremali za to, u smislu da mu se sprema likvidacija, a u stvari nije bila planirana likvidacija, već da on ispadne iz predmeta – otkrio je Belivuk.

U opasnosti su svi koji su na bilo koji način obuhvaćeni u ovom predmetu. Neće biti iznenađenje ako Belivuk i Miljković, iako sad tvrde da su zdravi i jaki kao konji, naprasno umru od korone, ili izvrše samoubistvo u prisustvu vlasti. N zna se ni šta može da snađe Lazarevića ili nekog drugog advokata, koji se usudi da pređe granicu koju mu je odredio Vučić. Nije lako ni tužiocima i sudijama. Pristali su da istragu i postupak usklade s interesima Vučića, a na štetu okrivljenih. Međutim, u svakom trenutku Vučić i Belivuk mogu da se nagode, kao što su nedavno uradili Vučić i Dijana Hrkalović. Ako se to desi, tužioci će ostati sami, prepušteni Belivukovom osvetničkom besu na milost i nemilost.

Na mukama je i Aleksandar Vučić. Strane gazde su ga prinudile da krene u obračun sa svojim ortacima Belivukom i Miljkovićem, pa sad ne zna kako da to izgura do kraja. Vučić ne zna šta će oni da ispričaju u sudnici, kad postupak konačno počne, zato je naredio da suđenje bude zatvoreno za javnost. Vučić je lično pokazivao fotografije mrtvih i raskomadanih tela, opisivao je načine na koje su žrtve ubijane, kako su od njihovog mesa pravljeni ćevapi, objavljivao je transkripte njihovih presretnutih telefonskih razgovora, a sad ne dozvoljava da se čuje njihova odbrana. Belivuk zna čega se Vučić plaši, zato ga javno ucenjuje i preti da će „nastaviti da iznosi istinu“ ako ne prestane da vodi ovaj proces.

Svi predstavnici režima, tužioci i sudije, kao i okrivljeni, svi zaslužuju jedni druge. Godinama su zajedno uništavali državu i narod, pa sad pokušavaju da što dalje od javnosti završe burnu brakorazvodnu parnicu. Obični, normalni ljudi su najveće žrtve njihovog združenog zločinačkog poduhvata, i to će biti tako dok Vučić ne sedne na optuženičku klupu pored Belivuka, da odgovara za sva krivična dela koja su zajedno vršili.podeli ovaj članak: