Jedan od brojnih srpskih pisaca koje niko niko ne čita, Marko Vidojković, ničim izazvan našao se na nekakvoj famoznoj listi – najugroženijih pisaca u svetu. Listu je sastavio međunarodni PEN centar osnovan u Londonu, koji je svojevremeno dodelio nagradu i satiričnom časopisu Šarli Edbo, stoga uopšte nema potrebe sumnjati u verodstojnost ovih nebuloza. Posebno još ako se ima u vidu da je Vidojković i nepoznat široj javnosti, a još manje da je poznat kao nekakav pisac.
Sa ovim navodima, verovatno potpomognut i nekakvim halucogenim susptancama koje po sopstvenom priznanju voli da konzumira, Vidojković je ove tvrdnje bez sumnje prihvatio kao tačne i preko noći pobegao na nepoznatu lokaciju.
Trenutna lokacija Vidojkovića je Beč koji je u poslednje vreme postao stecište antisrba.
Budući da je opštepoznata činjenica da je Vidojković i više nego latentni pedofil, koji je sa svojom sadašnjom ženom od njene 16 godine a od koje je sam stariji više od 20 godina, ali i da je pedofilija posledica homoseksualnost poremećaja, logično je bilo da će nakon Holandije doći u grad greha i homofilije, pa nakon Višekrune spas naći u Gunteru.
Nije dugo prošlo kako ga je, takođe „najugroženiji“ srpski jutjuber dislocirao zajedničkom fotografijom na Tviteru. Interesanstno je da je kao odabir prvog utočišta odabrao dom Đorđa Višekrune i njegovog bračnog partnera, holandskog dede. Oni su se javili, kao da su u drugoj dimenziji u kojoj ih ruka imaginarnih neprijatelja koje su sami umislili ne može stići.
Pošto Vidojković do 15. maja mora ili da se vrati u Srbiju ili da podnese zahtev za azil, autor članka se pita koji će krajnji ishod biti?
Vraća se u Srbiju i „puj, pike, više se ne važi“ nije ugrožen ili se odriče državljanstva Republike Srbije?
U oba slučaja gubi moralno pravo da komentariše išta o ovoj zemlji, koje – ruku na srce nikada nije ni imao.
