Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica. Nju je iz potpunog zaborava otrgao prof. dr Šimon A. Đarmati koji je 2007. objavio knjigu „Baba Anujka – vračara iz Vladimirovca“.
Baba Anujka je poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda, kao kći bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, po želji svog oca, bila vrlo obrazovana žena za to vreme.
Priča o Baba Anujki počinje sa jednom biljkom u narodu poznatom kao đavolja trava! Ova biljka se, ne bez razloga naziva demonskom biljkom! Njome su mazali vrhove strela u bojevima, a poznata je i pod imenom Tatula.
O tome koliko je baba Anujka bila vešta trovačica govori i činjenica da je o njoj napisana i knjiga u kojoj je opisana kao jedna od najpoznatijih trovačica na svetu.
Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica.
Govorila je da je kao mala bila teško bolesna, zapadala je u čudna stanja zbog kojih su mnogi dolazili da je posmatraju.
Često su joj govorili da će kad poraste biti vračara.
Naravno, to se i obistinilo.
Kasnije su je svi znali kao vračaru. Njeni saradnici bi išli po banatskim selima i tražili mesta gde vlada nesloga i bolest i preporučivali babu čija Đavolja voda može rešiti sve probleme.
Zbog te vode, po priznanju mnogih, ljudi su umirali u najvećim mukama.
U knjizi posvećenoj jedinoj ženi serijskom ubici sa jugoslovenskih prostora, Šimona A. Đarmatija piše:
– Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo „sporazumevanje sa đavolom“.
Ona je navodno rešavala brojne bračne, imovinske probleme, uz silu nečastivog, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava.
Baba Anunka je mogla da tačno da pedvidi dan kada će umreti onaj kome je njena voda namenjena.
O njenoj veštini trovanja govori i to da je meru otrova dozirala uvek tačno prema telesnoj težini onoga kome je otrov namenjen. Kaže se da kada bi neko došao po rešenje kod nje, prvo što bi pitala bilo je: koliko je težak taj problem (misleći na osobu).
Baba Anujka je svoju đavolju vodicu dobro naplaćivala
Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od 2 do 5 hiljada dinara, a misteriozne smrti ostajale su misterija jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.
1928. godine uhapšena je Anujka, a sve je pokrenuto smrću jednog imućnog udovca. Suđenje baba Anujke izazvalo je mnogo pažnje i interesovanja.
Prvo suđenje Anujki bilo je u junu 1914. u Beloj Crkvi. Suđeno joj je zbog obezbeđivanja otrova za ubistva, ali je oslobođena. Ponovo je uhapšena 15. maja 1928. u dobi od 90 godina. Stana, Sofija i Sima Momirov, Ljubina Milankov, Danica Stojić i Olga Sturza uhapšeni su i optuženi za ubistva Nikole Momirova i Lazara Ludoškog. Vlasti su ekshumirale tela žrtava zbog obdukcije koja je urađena na Univerzitetu u Beogradu.
Suđenje je počelo juna 1929. u Okružnom sudu u Pančevu, a ročišta su održana 18. i 19. juna. Suđenje se nastavilo 1. jula kada su bili dostupni rezultati hemijskog ispitivanja uzoraka pronađenih u kući Anujke, a javni tužilac i branioci dali su završne reči. Tužilac je tražio smrtnu kaznu za sve optužene, osim Olge Sturze koja je u vreme ubistva bila maloletna i za koju je tražio zatvorsku kaznu.
Sofija i Sima Momirov branili su se na suđenju. Tvrdili su da nisu znali da „čarobna voda” sadrži otrov i da su verovali da je to samo voda, a da je smrt nastajala kao rezultat Anujkinih natprirodnih moći. Stana Momirov je tvrdila da je samo želela da čarobnom vodom izleči svog supruga od alkoholizma i da nije bila svesna da će ga to ubiti. Tokom suđenja, Anujka je stalno negirala optužbe, tvrdeći da nikada nije prodavala čarobnu vodu i da je ceo slučaj protiv nje izmislila Ljubina Milankov, koja je želela da optuži Anujku za sopstvene zločine.
Olga Sturza se branila tvrdeći da je u vreme ubistva još uvek bila dete i da nije bila svesna da će voda ubiti njenog dedu, ali Sofija je svedočila da je Olga dobro znala za čitavu zaveru. Doktor Branko Vurdelja posvedočio je da su u telima žrtava pronađeni tragovi arsena.
Presuda je donesena 6. jula 1929. godine. Anujka je osuđena na 15 godina zatvora zbog uloge saučesnika u oba ubistva. Stana i Sofija Momirov osuđene su na doživotni zatvor kao glavne počinioce. Sima Momirov osuđen je na 15, a Ljubina Milankov na 8 godina. Olga Sturza i Danica Stojić oslobođene su optužbe.
Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost, vadila se na teško detinjstvo.
Za saučesništvo u ubistvima osuđena je na 13 godina.
Iz zatvora su je oslobodili nemački vojnici. Vratila se u svoje selo, gde je i umrla u svojoj 104. godini.
No i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezala se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.
Pročitajte još: RUSKA AKADEMIJA NAUKA: Vučić doneo odluku o KiM, ostaće upamćen kao izdajnik
