Srbija će po svemu sudeći dobro upamtiti dolazak Džoa Bajdena na čelo Amerike. Nova administracija SAD u samom startu najavljuje aktivniji i dominantniji odnos prema Balkanu, pre svega povratkom Medlin Olbrajt na političku scenu, što pokazuju i njene prve poruke Srbiji. Poznavaoci pravila na kojima počiva međunarodna politika, za portal Nova.rs kažu da nas očekuje jedan izraženiji pritisak na konačno priznavanje nezavisnosti Kosova i ako ne prekidanje, onda bar, labavljenje odnosa sa Rusijom i KInom. Inače, kako je Olbrajt nedvosmisleno rekla – ništa od Evropske unije.
Kome nije bilo jasno šta nas čeka, onima koji su tvrdili da neće biti promena u politici SAD prema Srbiji u odnosu na onu koju je praktikovao Donald Tramp, jasna poruka stigla je od samog Bajdena, koji je u igru na Balkanu vratio jednu od javnosti najomraženijih figura američke administracije ikada – bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt.
Olbrajt je, naime, zajedno sa ekspertom za političke prilike na zapadnom Balkanu Danielom Serverom zadužena u ime administracije Bajden – Haris da iznese preporuke za budućnost američke politike na Balkanu.
“Ti odvratni Srbi“
Nakon toga, Olbrajtova koju javnost u Srbiji pamti kao najveću pobornicu bombardovanja naše zemlje i najglasniju zagovornicu “tomahavk demokratije”, koja nas je nazivala “odvratnim Srbima”, koja je praktično presekla pregovore u Rambujeu i Albancima obećala “sve što požele” kaže sledeće:
“Značajan deo našeg zadatka je da im se jasno poruči da ne mogu da budu deo EU, ukoliko nastave da rade to što rade, na način na koji to rade. Amerika bi morala da pokaže šta su njena očekivanja od srpsko-američkih odnosa. Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo”, rekla je Olbrajt završavajući svoje izlaganje u završnici takozvanog saslušanja u Spoljnopolitičkom odboru.
Utvrđena agenda
Predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović govoreći o povratku Olbrajtove i novoj američkoj administraciji uopšte za Nova. rs kaže:
“Uticaj Olbrajtove u svakoj američkoj demokratskoj administraciji je bio visok. Sad se čini da je čeka jedan dodatni angažman. Dosta je upućena u balkanske prilike i moći će značajnije da utiče na formulisanje politike SAD na Balkanu”, kaže Đukanović i dodaje:
“SAD ima svoju utvrđenu agendu koju nisu menjali ni pod Trampovom administracijom. Jasna je njihova percepcija Kosova, Bosne i Hercegovine i Balkana uopšte. Samo je pitanje načina na koji će sprovesti ono što im je zacrtano na Zapadnom Balkanu”.
Brzo ćemo osetiti pritisak
Sličnog je mišljenja i karijerni diplomata Zoran Milivojević.
“Glavna stvar je priznavanje kosovske nezavisnosti i samo je pitanje koju će metodologiju ovim povodom primeniti. Trampova administracija se ponašala na jedan drugačiji način, ovo pitanje nisu rešavali preko Stejt departmenta kao što je ranije bio slučaj, već je to Tramp radio direktno preko Bele kuće i u jednoj predizbornoj kampanji. Upotrebljen je jedan ekonomski mehanizam, očitovan u Vašingtonskom sporazumu, koji je dao rezultat i vrlo je pragmatičan. Kad je reč o novoj administraciji jasno je da se vraća na kontinuitet prethodnih, pogotovu Obamine”, navodi Milivojević.
Cilj je, kako kaže, vraćanje Amerike na poziciju globalne sile broj jedan, a što se Srbije tiče očekuju nas dve strari.
“Vraćanje posla u ruke Stejt departmenta, a zatim koordinacija SAD sa Briselom oko Zapadnog Balkana, što podrazumeva veći ili manji američki pritisak u zavisnosti od procene situacije. To, pored priznavanja nezavisnosti Kosova, podrazumeva i zaustavljanje malignog uticaja Rusije i Kine na Balkanu. U svakom slučaju očekuje nas aktivniji i dinamičniji odnos SAD prema Srbiji i Balkanu. Vrlo brzo ćemo to osetiti”, zaključuje Milivojević za Nova.rs.
