21.7 C
Belgrade
ponedeljak, 26 septembra, 2022

Bajden odustao od obećanja da će ujediniti naciju

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Predsednik SAD Džozef Bajden je u važnom političkom govoru izneo upozorenje o opasnosti koja preti američkoj demokratiji od bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovih saveznika u Republikanskoj partiji i time odustao od svog obećanja s početka mandata da će biti predsednik koji će ujediniti zemlju, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Bajden je 1. septembra u udarnom televizijskom terminu pokrenuo frontalni napad na Republikansku partiju kao pretnju američkoj demokratiji zbog njene potčinjenosti Trampu, ističe „Fajnenšel tajms” i ukazuje da je predsednik SAD predstavio opoziciju kao ekstremiste pred izbore za Kongres u novembru.

- Advertisement -

U borbenom govoru ispred Dvorane nezavisnosti u Filadelfiji, američki predsednik je, kako piše britanski list, stavio odbranu vladavine prava i američkih institucija u srce svog obraćanja biračima, rekavši da su pod pretnjom bivšeg predsednika i njegovih političkih saveznika.

Bajdenova kritika Trampa i republikanaca koji su pod njegovim uticajem usledila je pošto je na početku mandata obećao da će ujediniti zemlju posle izbora 2020.

Ta kritika odražava sve veći nemir među demokratama zbog toga što Trampova kontrola nad Republikanskom partijom nastavlja da raste, ocenjuje „Fajnenšel tajms”, ukazujući da mnogi republikanski poslanici prihvataju negiranje rezultata izbora 2020, umanjuju značaj napad na Kapitol 6. januara 2021. i napadaju organe reda kao što je FBI zbog pretresa rezidencije bivšeg predsednika.

- Advertisement -

Tema govora je, dodaje list, istakla u kojoj meri Bela kuća i mnoge demokrate polažu nade da će na izborima u novembru zadržati većinu u Predstavničkom domu i Senatu, povlačenjem oštrog kontrasta u odnosu na Trampa i njegove republikanske saveznike, što je formula koja je pomogla Bajdenu 2020.

Bajden je odustajanjem od obećanja da će ujediniti Ameriku priznao da su SAD podeljene društvenim i ekonomskim pitanjima, kulturnim ratom, teorijama zavere i pretnjama političkim nasiljem, ukazuje „Tajms”.

Sada je predsednik SAD usredsređen na obnovu koalicije levičarskih i centrističkih demokrata, nezavisnih glasača i republikanaca koji se protive Trampu, a koja ga je dovela u Belu kuću.

Bajden nastoji da izbori budu glasanje o Trampu i haosu koji ga prati.

Ipak, ocenjuje londonski list, pokušaj povezivanja borbe za demokratiju s društvenom agendom Demokratske partije je rizičan, odbacujući napore da ujedini Ameriku, Bajden je otvorio prostor za napade republikanaca kakvi su oslabili Hilari Klinton i za tvrdnje da on, a ne Tramp, predstavlja stvarnu pretnju demokratiji.

Sve snažnija Bajdenova retorika ima za cilj da predstavi Republikansku partiju kao stranku pod Trampovom kontrolom i „polufašističku”, piše konzervativni „Volstrit džurnal” u uredničkom komentaru i ukazuje da će se ako birači budu verovali da je ulog na novembarskim izborima budućnost demokratije, debata pomeriti s inflacije, porasta kriminala i vouk ideologije.

Sve je to, ističe list, duboko cinično, polarizujuće i u suprotnosti sa Bajdenovim obećanjem posle izbora 2020. da će ujediniti zemlju.

Ljudi koji su zaista spasili američku demokratiju posle izbora 2020. i 6. januara 2020. bili su republikanci na vlasti u saveznim državama i na federalnom nivou koji su se oduprli Trampovim zahtevima, a pre svega tadašnji potpredsednik Majk Pens, navodi konzervativni list i ističe da je Bajden, ako veruje u svoju retoriku o spasavanju demokratije, trebalo te republikance da spomene kao heroje u svojoj borbi.

On većinu republikanaca blati kao potencijalne fašiste da bi naterao birače da veruju da se nikome od njih ne može poveriti vlast. Time je, ocenjuje „Volstrit džurnal”, Bajden postao polarizujuća slika u ogledalu svog neprijatelja, što je upravo ono što je kao kandidat obećao da neće raditi.

Demokratija u SAD jeste u opasnosti, ali je Bajden trebalo da se poziva na patriotizam a ne na strančarenje da bi na to ukazao, ocenjuje liberalni „Vašington post” u uredničkom stavu.

Bajden je u svom govoru prečesto zvučao kao pripadnik demokrata a ne kao zagovornik demokratije, ističe list, ukazujući da se ljudi ne pridobijaju omalovažavanjem, kako je predsednikov govor zvučao mnogim konzervativcima dobre volje, prenosi Beta.

Predsednik je u govoru pogrešio što je održanje vladavine prava spojio sa svojom partijskom agendom, ocenjuje „Vašington post” i dodaje da je razočaravajuće što je izostavio da kaže da su zakoni o infrastrukturi ili kontroli oružja usvojeni uz pomoć republikanskih glasova.

Da je to istakao, ukazuje list, onda bi ojačao svoj napor da istakne razliku između „MAGA republikanaca” i „mejnstrim republikanaca”.

Poslednje istraživanje Univerziteta Kvinipijak pokazalo je da 69 odsto demokrata i 69 odsto republikanaca kaže da je demokratija „u opasnosti od kolapsa”. Međutim, ukazuje „Njujork tajms”, jedna strana okrivljuje Trampa i njegove „MAGA republikance”, dok druga okrivljuje Bajdena i „socijalističke demokrate”.

Tako da kada predsednik iznese upozorenje o sudbini demokratije, javnost čuje dve potpuno različite poruke, što, kako navodi list, podvlači duboke podele u američkom društvu, ne samo što među njima postoje oštre razlike oko važnih pitanja kao što su abortus, imigracija i ekonomija, već oni svet vide fundamentalno drugačije.

Zbog jaza između dve Amerike, predsednikov zadatak je utoliko značajniji. Posle pobede nad Trampom, Bajden je težio da premosti tu podelu, ali je, prema njegovim savetnicima, bio iznenađen koliko je čvrst stisak njegovog prethodnika nad Republikanskom partijom.

Sada je predsednikov cilj, umesto da zbliži Amerikance, u suštini evoluirao u to da osigura da većina zemlje koja se protivi Trampu bude potpuno svesna pretnje koju bivši predsednik i dalje predstavlja, kao i da bude dovoljno animirana ili uplašena da nešto preduzme u vezi s tim, najpre na predstojećim izborima na sredini predsedničkog mandata.

U vreme dok Tramp popunjava naslovne strane, stratezi Demokratske partije kažu da imaju priliku da povežu „MAGA republikance” s bivšim predsednikom čija je nepopularnost oborila rejting celokupne stranke, što demokratama na izborima u novembru daje šansu da zadrže Kongres i guvernere u više saveznih država.

Međutim, ističe „Njujork tajms”, kako je pokazala anketa Univerziteta Kvinipijak, to nije poruka koju će svi prihvatiti, a pitanje je da li će odjeknuti kod dovoljno Amerikanaca da napravi razliku.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti