BADNJI DAN I BADNJE VEČE: Tradicija i verovanja (FOTO I VIDEO)

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić.

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju recima „Hristos se rodi“ – „Vaistinu se rodi“.

Velikom prazniku prethodi božićni post, u trajanju od 40 dana, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Božić je praznik cele porodice, koja bi trebalo da bude na okupu, uz poštovanje narodnih običaja, poput unošenja badnjaka na Badnji dan i lomljenja česnice na sam dan Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Veruje se da se unošenjem badnjaka u kuću unose sreća, zdravlje i napredak, a obavezno je i unošenje slame, jer se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Običaj je da ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.

Izdvojili smo 20 starih narodnih običaja iz svih krajeva naše Srbije, koji se i dalje poštuju u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi:

Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukucćana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da „nenačeta“ voda ima i isceliteljsku mocć.

Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. U nekim delovima Srbije verovalo se da cće mladicć i devojka koji prespavaju na božicćnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

Na Badnji dan i Božicć ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božicću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča “da se marva ne bi preko godine crvljala”, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali “da vrane ne bi odnosile pilicće”. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.

Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukucćanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, bicće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.

Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.

U Južnoj Srbiji takođe postoji verovanje, ali samo u selima, da ko prvi na Badnje veče vidi pregoreli badnjak, taj će prvi videti tele kada se krava oteli. Voda sa Badnje večere se stavlja ujutru kravama na vime da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa i uništava letinu u baštama.

U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje ili kao zaštita životinja od besnila.

U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

I badnjak se seče na poseban način – sekirom ukoso sa istočne strane. Loš je znak ako se badnjak pri pada osloni na drvo do sebe umesto da padne direktno na zemlju. Običaj je da se ostavi nešto na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja.

Narodna meteorološka predviđanja na Badnji dan

– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Badnji dan, badnje veče (grč: Παραμονή Χριστουγέννων), navečerje Rođenja Hristovog. Uoči Badnjeg dana bdi se, bdeniše i ne spava – otud mu i naziv u srpskom jeziku: badnji, nastalo od b’diti, a to znači dan nespavanja, bdenja. Ujutro rano, seče se badnjak. U crkvi se služe carski časovi, nasred hrama, uz otvorene carske dveri i čitanje Jevanđelja i kađenje. U nastavku se služi Liturgija Sv. Vasilija Velikog, a na sam praznik – Zlatoustova. Na Badnji dan strogo se posti i po starom običaju jede žito sa medom, u spomen na drevnu praksu pripremanja oglašenih za krštenje na praznik Hristovog Rođenja.

Narodni običaji
Domaćin u ranu zoru odlazi u šumu i bira stablo za badnjak. Obično je to mladica debljine ruke. Domaćin mora iz tri puta da obori stablo pazeći da drvo padne na istočnu stranu. Ukoliko ne uspe, drvo se otkida usukivanjem i lomljenjem. U nekim mestima, pre nego što seče, domaćin prospe malo vina i baci šaku žita. Ponegde badnjak prizivaju i sa „badnjače veseljače“, a dobro je kada se stablo iseče da na otsečku ostane „brada“.

U nekim mestima seku tri badnjaka, pa jedan proglase za glavni badnjak, drugi za badnjačicu, a treći za njihovo dete – badnjače. I okolini Leskovca, badnjače zaviju u dečje košulje i nose po kući. Na Crnogorskom primorju, bio je običaj da se seče onoliko badnjaka koliko ima čeljadi u kući. Badnjak se donosi do kuće i prislanja na vrata, domaćica iznosi pogaču koju prisloni na bradu badnjaka, onda domaćin unosi deblo i stavlja ga na ognjište, a dečica prosipaju slamu po čitavoj kući ili na gomilu kraj badnjaka. Domaćin zalije vinom i medom badnjak i pospe žitom. Uz to se govori: „Mi tebe vinom i hranom, a ti nama svakim dobrom i napretkom“. Potom se badnjak gura na vatru da gori, ponegde domaćin džarne stablo da iskoče varnice. Katkad svi ukućani čekaju da badnjak sagori, a nekad samo domaćin ili najstariji član ostane preko noći da čuva badnjak dok sasvim ne izgori.

U toku Badnjeg dana uglavnom se vrše pripreme za najvažniji deo dana – Badnje veče, kada se okupi sva porodica. Večera se na podu pokrivenom slamom. U Gornjoj Pčinji domaćin iznese pogaču pred vrata i viče: „Oblače, oblače, Đermane i ostali sveci, dođite da večeramo..“ Večera je UVEK POSNA, a najviše ima meda i oraha. U nekim selima Pčinje i Dragačeva, cela porodica izvodi igru „kvoc-kvoc“ na silnu radost dece. Kada počne večera, domaćica iznese pogaču koju svi redom lome. Na Badnje veče se ne zaboravlja stoka i sve što je živo u kući i oko kuće. Posle večere svi se međusobno ljube i žele jedan drugom sretan Božić. Večera na Badnje veče je žrtvena, za mrtve pretke. Želja je jednostavna; setiti se duša predaka.

Badnje Veče

Na­ve­če Bad­njeg da­na, na Bad­nje ve­če, lo­ži se bad­njak. Ovo mla­do dr­vo, obič­no hra­sto­vo, sim­vo­li­še Hri­sta i nje­gov ula­zak u svet. Lo­že­nje bad­nja­ka pred­sta­vlja to­pli­nu Hri­sto­ve lju­ba­vi. Za­tim, bad­njak je pod­se­ća­nje na dr­vo ko­je su pa­stiri do­ne­li u pe­ći­nu i ko­je je pra­ved­ni Jo­sif za­lo­žio ka­ko bi se tek ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac za­gre­jao u hlad­noj pe­ći­ni. Badnjak je simvol novog života i nadeIma još jed­no tu­ma­če­nje: bad­njak je na­go­ve­štaj Hri­sto­vog stra­da­nja i Nje­go­vog Kr­sta. Ime badnjak povezano je sa rečju „bdeti“ (stsl. bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Sla­ma ko­ja se uno­si u ku­ću pod­se­ća­nje je na onu sla­mu iz ja­sa­la na ko­ju je Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca po­lo­ži­la tek ro­đe­nog Go­spo­da. Ta­mjan ko­jim se ka­di ku­ća, kao i da­ro­vi ko­ji se sta­vlja­ju u sla­mu, pod­se­ća­nje su na da­ro­ve ko­je su do­ne­li mu­dra­ci sa Is­to­ka i nji­ma da­ro­va­li No­vo­ro­đe­nog Hri­sta.

Molitva za osvećenje badnjaka

Gospode Isuse Hriste Bože naš koji si drvo života u raju zasadio da bi nam darovao večno blaženstvo, i koji si grehom našim put u raj zatvorio, i opet milosrđem tvojim na drvetu krsnom ka spasenju priveo i podigao nas koji smo pali; sam i sada blagoslovi ovo drvo u znak krsta tvoga i drveta života i u spomen rođenja tvoga.

I kao što su vitlejemski pastiri gorenjem drveta pobedivši studen i hladnoću prišli da se poklone Tebi Bogomladencu, osveti i domove naše ognjem spasonosnim, preobrazi i sve nas da se poklonimo rođenju Tvome, da se spasemo i Crkvi Tvojoj, kao drvetu života, prisajedinimo, jer si Ti blag i čovekoljubac i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Blagosilja se i osvećuje badnjak ovaj kao simvol drveta krsta, života i vaskrsenja u spomen rođenja Gospodnjeg a za osvećenje domova naših, kropljenjem ovom vodom osvećenom, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.