Kako se poslednjih dana na društvenim mrežama pojavljuje sve više neistinitih vesti u vezi s migrantima, Strukovno udruženje policije apeluje na građane da ne šire i ne plasiraju dalje takve vesti.
”Građani moraju biti svesni da širenje lažnih vesti ugrožava postupanje nadležnih organa i adekvatno pružanje pomoći ljudima koji su zaista ugroženi u nekom segmentu”, rekao je Nenad Ljubišić.
Ukoliko građani žele da se objektivno i adekvatno informišu, potrebno je da to čine koristeći zvanične sajtove nadležnih institucija, a ne globalne infosfere.
Građani moraju biti svesni da je moć globalne infosfere (Internet, mobilna telefonija, kablovska televizija, celodnevne vesti), koja podrazumeva distribuciju milijardi poruka među korisnicima, zasnovana na činjenici da ljudi pomenute poruke usvajaju kao istinite, bez neposrednog ličnog iskustva, ali i bez provere. Kategorija istine postaje deplasirana; umesto nje dolaze poruke, u koje pojedinci veruju po sopstvenom izboru ( Ivana P. Bodrožić i Aleksandar Bodrožić
„Srpska politička misao“ broj 3/2018. god. 25. vol. 61 str. 249).
Stoga, društvene mreže mogu da se koriste kao mesto neometanog izliva mržnje i ksenofobije prema određenoj kategoriji ljudi, a glavno oružje su upravo lažne vesti u kojima se migranti izopačuju i prikazuju na razne neadekvatne načine.
”Etiketiranje migranata kao opasne grupacije, kroz dezinfomracije fabrikuju različite razloge zbog kojih su migranti nepoželjni, a sve to se brzo širi među lokalnim zajednicama i pretvara u protestne akcije, ali i fizičke napade.
Sloboda izražavanja, kao i pravo na istinito i pravovremeno informisanje, deo su i nacionalnog pravnog okvira, odnosno imaju i svoje nacionalne izvore”, dodajući da su tu u prvom redu Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i Kodeks novinarske etike.
Pomenuti zakonski i podzakonski propisi ustanovljavaju i garantuju slobodu izražavanja i pravo na informisanje, postavljajući, pri tome, kriterijume za njeno zakonito korišćenje koji neće biti u suprotnosti sa ostalim osnovnim principima pravne države.
Budući da je u radu reč o plasiranju lažnih vesti koje slobodu izražavanja zloupotrebljavaju i koje predstavljaju opozit istinitom i pravovremenom izveštavanju, država mora da koristi i druge mehanizme u cilju zaštite društva od ovog oblika nedozvoljenog ponašanja.
U tom smislu, kao najsnažniji vid zaštite društva od društveno opasnih ponašanja, koja su kao takva predviđena kao kažnjiva, javlja se korpus krivičnopravnih odredaba Republike Srbije, u užem smislu Krivični zakonik (KZ).
On ima supsidijarni karakter, odnosno ne stvara pravne norme, kojima pruža zaštitu, već samo u slučajevima, kada drugim granama prava, koje uređuju određenu oblast (ovde oblast slobode izražavanja i prava na pravovremeno i istinito informisanje), ne može biti obezbeđena zaštita, reaguje kao ultima ratio instrument državne reakcije.
Kako je u kontekstu teme ovog rada istaknuto da se autori prioritetno bave samo onim lažnim vestima, odnosno opštim informacijama o političkim ličnostima, pojavama i događajima, koje su od interesa za veliki broj građana, dakle, onima koje mogu imati snažan politički uticaj na kreiranje javnog mnjenja, na ovom mestu biće analizirana ona inkriminacija, čija primena dolazi u obzir u slučajevima plasiranja informacija sa pomenutim implikacijama (Ivana P. Bodrožić i Aleksandar Bodrožić „Srpska politička misao“ broj 3/2018. god. 25. vol. 61 str. 256).
Reč je o krivičnom delu Izazivanje panike i nereda iz čl. 343 KZ, predviđenom u XXXI Glavi Krivičnih dela protiv javnog reda i mira, koje čini onaj ko iznošenjem i pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, za šta je predviđena kazna zatvora u rasponu od tri meseca do tri godine, kumulativno sa novčanom kaznom. Ovo delo svoj teži oblik dobija ukoliko je izvršeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, kada je zaprećeni kazneni raspon od šest meseci do pet godina. Radnja izvršenja određena je kao iznošenje i pronošenje, pod čime se podrazumeva saopštavanje ličnih stavova, mišljenja ili saznanja lica koje radnju preduzima, dok se pod pojmom prenošenja podrazumeva saopštavanje nečeg što je neko drugi saznao.
Pod pojmom panike smatra se uznemirenje građana, koje je po intenzitetu značajno i koje podrazumeva osećaj nesigurnosti, koji nastupa usled iznošenja ili pronošenja lažnih vesti. Teže remećenje javnog reda i mira treba shvatiti kao narušavanje međusobnih odnosa građana kojima se u jačem intenzitetu krše pravila ponašanja o normalnom načinu života i društvenoj disciplini, što se mora procenjivati u svakom konkretnom slučaju (Zoran Stojanović, Komentar Krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd, 2016, str. 950).
Slično kao i u krivičnom pravu, ni na drugim pravnim nivoima, ne bi trebalo zadirati u slobode i prava uvođenjem lex specialis-a, već kroz mehanizme socijalne politike, podizanjem svesti o pojmu, štetnosti i rizicima lažnih vesti, uvesti u formalni sistem obrazovanja obuke usmerene ka razvoju skepticizma i kritičkog mišljenja, raditi na podizanju medijske pismenosti, podrškom i razvojem udruženja koja se bave razotkrivanjem lažnih vesti i njihovih tvoraca i objavljivanjem naučnih radova na ovu temu, dovesti do smanjenja poverenja u ona sredstva javnog informisanja i njima slična sredstva koja objavljuju lažne vesti, sve do moralne osude kroz gubitak čitalačkog auditorijuma, a tek na kraju primenjivati represivne mere, kojima se zadire u pravo na slobodu govora i javnog ispoljavanja mišljenja (Ivana P. Bodrožić i Aleksandar Bodrožić „Srpska politička misao“ broj 3/2018. god. 25. vol. 61 str. 258).
Molim Vas koji su to sajtovi nadleznih institucija?RTS I PINK.Molim Vas nemojte pisati gluposti nego resavajte probleme u zakonskim okvrima.A ne da strana lica sa pola sveta bez ikakvih dokumenata ulaze u zemlju i spavaju u javnim i privatnim objektima kao stranci.