Ova kampanja ima za cilj da javno mnjenje u Srbiji mentalno i propagandno pripremi za odvajanje Kosmeta kao sastavnog dela njene teritorije.
Ćutala sam neko vreme povodom ove teme, ali ovo je prevršilo svaku meru. Nema veze što ću sad malo morgen da dobijem vizu i ostvarim svoj plan da sledeće godine u Njujorku iznajmim kabrio mustanga iz ’66. i mesec dana se vozim kroz great murican south sve do San Franciska – srbuj makar slamu jeo.
Pa da počnemo.
Kada vas u moru šunda srpskog marketinga i raspevanih reklama za banke i uloške u stilu bolivudske produkcije sa TV ekrana trgnu i svojom lepotom očaraju briljantne i produkcijski besprekorne reklame američke ambasade u Srbiji „Vi ste svet“, zatvorite oči i načuljite uši na ono što narator priča.
Ova kampanja za cilj ima da pripremi javno mnjenje u Srbiji na odvajanje Kosmeta kao sastavnog dela njene teritorije. To se sasvim jasno da zaključiti iz niza lukavo upakovanih ali jasno izgovorenih poruka i ideja da dostojanstvo nacionalnog identiteta ne treba vezivati za veličinu teritorije jedne države, nego za doprinos njenih građana današnjoj civilizaciji, nauci, umetnosti, sportu i sl.
U jednoj od reklama se na pitanje „Kada za državu možemo da kažemo da je velika?“ nakon niza opštih mesta, direktno odgovara sa „Možda bi veličina države ipak trebalo da se meri onim što njeni građani daju svetu“.
Ovo se savršeno uklapa u već isprobanu neoimperijalističku filozofiju da saveznik dobija veoma konkretnu vojnu, ekonomsku i diplomatsku pomoć, dok se neprijatelj zadovoljava tapšanjem po ramenu i komplimentima koji ništa ne koštaju. The best trade deal in history of trade deals, ever.
Reklame su gradirane postepeno, strategijom sporog kuvanja žabe tako da žaba ni ne shvati da je skuvana. Juče je, međutim, objavljena nova reklama, koja će, nadam se, osvestiti žabu. Ovog puta je za opisane ciljeve na najperfidniji mogući način iskorišćen veliki srpski pisac, Borislav Pekić. Citat iz reklame:
„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo.“
Tradicionalno naivnom ali dobronamernom Srbinu se stvara iluzija da je ovo izgovorio sam Pekić, u čemu je problem?
Problem je u tome što je ovo izgovorio profesor Konrad Rutkovski, lik iz Pekićevog romana Kako upokojiti vampira, inače bivši oficir ozloglašenog nacističkog Gestapoa; lik od kojeg se sam Pekić kao pisac dvostruko distancirao umećući „priređivača“ koji naslovljava Konradova pisma.
Konrad ovo izgovara u svom 26. pismu koje se zove „Kako je profesor Rutkovski prodao dušu đavolu ili s one strane dobra i zla“, pri paklenom miksu nekakvog nihilističkog nagona, sukoba sa samim sobom i pokušaja opravdavanja, jer je, jelte, učestvovao u izgradnji jedne totalitarne varvarske zamisli koja je za posledicu imala nepregledna mora ljudskih leševa.
Poredi li to američka ambasada nas, Srbe, sa nacistima? Manipulacija par ekselans, povreda časti, potencijalni materijal za tužbu. Gore zastava.
Isidora Smolović je profesor srpskog jezika i književnosti, master filologije, master marketing menadžmenta i preduzetnik
