Podela Gazivoda iz ugla Amerike
Ugovor o reci Kolumbiji, kao modelu za upravljanje jezerom Gazivode na Kosovu i Metohiji, predložili su američki stručnjaci vladama Beograda i Prištine.
Taj model ratifikovan je 1964. godine, posle dve decenije pregovora, između Amerike i Kanade.
Severna Amerika tako je uredila situaciju sa vodosnabvevanjem, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava.
Ugovor o reci Kolumbiji je doveo do izgradnje tri brane za skladištenje u Britanskoj Kolumbiji i jedne brane u američkoj državi Montana.
Iako od brana veliku korist imaju obe strane, dogoročno gledano, postoji zabrinutost za socijalni i ekonomski uticaj na lokalne zajednice, kao i uticaji na životnu sredinu.
„Reka Kolumbija počinje u Kanadi i nastavlja se u Americi, a to su veliki kapaciteti u vodi. Ideja je bila kako optimalno upravljati kanadskom vodom, a da visoke vode koje nalete, ne naprave veliku štetu američkim elektranama. Velika količina energije se proizvodi iz reke Kolumbije“, kažu stručnjaci za Novosti.
„Rešenje je napravljeno posle 20 godina, tako što su napravljena tri vodna zahvata na kanadskoj teritoriji, kojima se reguliše voda za potrebe elektrana, koje se naprave na reci Kolumbiji, bilo u Americi ili u Kanadi“, ističe stručnjak.
U taj ugovor su ušli i dogovori oko energetike, u smislu vlasništva. Napravljen je paket ko je u kom procentu vlasnik. Tu su država, lokalne samouprave, privatni akcionari i investitori. Napravljeno je da svu vodu preuzima jedan entitet – kompanija i onda ona plasira energiju na osnovu ugovora.
Kolumbijski model reguliše vodu, vlasništvo nad njom, optimizaciju korišćenja vode i energije. Ovde sve zainteresovane strane moraju da budu zadovoljne, da bi vlasnici imali najveću korist.
Ugovor nije ograničenog roka trajanja, ali uključuje mogućnost da bilo koja zemlja ukine većinu odredbi bilo kada nakon 60 godina, ali uz prethodnu najavu 10 godina ranije. Čak i ako se ugovor prekine, nekoliko odredbi iz ugovora će se sprovoditi.
Podsetimo, Ambasade SAD u Prištini i u Beogradu podnele su juče izveštaj Odeljenja za energetiku SAD o upravljanju vodama jezera Gazivode Vladi Srbije i Vladi privremenih prištinskih institucija, čime je ispunjena jedna od obaveza iz Vašingtonskog sporazuma.
U tački 7. sporazuma, koji su u Beloj kući 4. septembra prošle godine odvojeno potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, navedeno je da će obe strane sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti „za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom“.
