Počela je poslednja faza čišćenja Zapanog Balkana od kriminalizovanih vladara. Američka administracija je na crnu listu stavila Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, vođe kosovske filijale naprednjačkog kartela. Kad Stejt department zvanično objavi da se Andrej Vučić nalazi na vrhu tog spiska, to će biti smrtna presuda vladavini Aleksandra Vučića. Osim američke, Vučićima preti i Belivukova crna lista dokaza sprege njegovog klana, izvršne vlasti i vladarske porodice. Ucenjen i uplašen, diktator je svestan da mu nema spasa, ostala mu je samo nada da će mu gresi biti oprošteni ako podnese ostavku, napusti političku scenu i napusti Srbiju. Nada mu je tanka, mnogo tanja od konopca koji mu se steže oko vrata.
Predrag Popović
Srpska napredna stranka će pobediti na vanrednim parlamentarnim i beogradskim, a Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima, predviđenim za april sledeće godine. Iako je naprednjački kartel pripremio sve uslove za realizaciju tog scenarija – neograničeni budžet, medijsku, policijsku i mafijašku podršku – glavni glumac u tom filmu neće dočekati hepiend.
Gotov je! Umesto na izbore, Aleksandar Vučić ide na političko đubrište.
Američka administracija pokrenula je proces čišćenja balkanskih država od kriminalizovanih lokalnih diktatora. Na udaru se, naravno, nalaze Vučić i njegov kartel. Ucenjen vlastitim kriminalom, Vučić više nema vremena, mora hitno da se odluči kojom odbrambenom strategijom će pokušati da spasava svoju ludu glavu. A, izbor mu je sužen, na raspolaganju ima samo dve opcije.
Prva varijanta podrazumeava samoizolaciju, prekid odnosa sa SAD i Evopskom unijom, i zavođenje totalne diktature kako bi sve državne resurse koristio za odbranu ličnih interesa. Kad bi postupao u skladu sa svojim karakterom, Vučić bi izabrao tu opciju, voljenog sebe branio po svaku cenu, čak i oružjem. Na njegovu nesreću, a na opštu radost, i on je svestan da mu to neće pomoći. Naprotiv, to bi ubrzalo propast, a ne bi dobio ni šansu da otkupi slobodu za sebe.
Druga odbrambena strategija svodi se na trgovinu sa stranim centrima moći. Tako je, trgujući državnim i nacionalnim interesima, došao na vlast, pa sad na isti način namerava i da ode.
Vučić se do juče sprdao sa zahtevima za smenu: “S vlasti ću otići sam, mirno i bez otpora, ali tek kad ispunim sva obećanja koja sam dao”. Sad bi bez premišljanja prihvatio uslove koje su Amerikanci dali predsedniku Crne Gore. Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, ponudio je Milu Đukanoviću aboliciju od krivičnog progona ukoliko se obaveže da, po isteku mandata, mirno napusti politiku. Vučić bi takvu ponudu potpisao s obe ruke. O tome je već proširio glas, preko svojih abonenata Metjua Palmera i Ričarda Grenela. Istovremeno, počeo je da priprema domaću javnost na povlačenje u penziju.
– Srpska napredna stranka još nije odlučila ko će biti njen predsednički kandidat. U našoj stranci se poštuju demokratski principi, stranački organi će izabrati onoga za koga budu smatrali da ima najveće šanse – rekao je nedavno Vučić.
Iako to liči na njegovo uobičajeno prenemaganje, Vučić takvim porukama stvara prostor za manipulacije, kojima će pokušati da se izvuče iz problema, koje je sam sebi stvorio.
Posle konsultacija u krugu porodice, Vučić je najbliže saradnike – Vulina, Mitrovića i Đukanovića – nedavno obavestio o izlaznoj varijanti, koju će primeniti ako propadnu sve ostale. Kao razlog za povlačenje s političke scene istaći će neuspeh s Rio Tintom. Eto, uradio je sve što je mogao kako bi ta kompanija otvorila rudnik u Jadarskoj dolini, počela eksploataciju litijuma i otvorila fabriku za proizvodnju baterija i električnih automobila. To bi, kako već mesecima priča, u državni budžet ubacilo 19 milijardi evra godišnje, što bi svrstalo Srbiju u red najrazvijenijih zemalja na svetu. Međutim, zatucani zgubidani iz opozicije uspeli su da pobune narod i spreče realizaciju tog projekta. Odglumiće razočarenje, spakovati pinkle i napustiti Andrićev venac, a potom i Srbiju.
U osnovi, Vučićev plan je odličan. Izgovor nije bitan, samo neka ode s vlasti. Ipak, i on zna da neće moći da ga lako i jednostavno sprovede u praksi. Neće mu dozvoliti poverioci. S predstavnicima vlasnika Rio Tinta napravio je dogovor po kome će dobiti pola milijarde evra nagrade za pomoć prilikom prikupljanja neophodnih dozvola za otvaranje rudnika jadarita. Prvu ratu od sto miliona evra već je uzeo i prebacio na račun u pekinškoj Exim banci. Čak i ako bi hteo da vrati taj novac, partneri ne bi hteli da ga uzmu, insistirali bi da izvrši obaveze do kraja i omogući im stostruko veću zaradu.
U sličnu igru Vučić se upustio u septembru 2008. godine, kad je napustio politiku usled razočarenja zbog sukoba između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, koji je izazvao raskol u Srpskoj radikalnoj stranci. Vučić je godinama podsticao trvenje između dvojice vojvoda, Šešelju je dostavljao transkripte Nikolićevih tajnih razgovora s Borisom Tadićem, a Nikolićevo nezadovoljstvo je hranio pričama da ga Šešelj svesno bojkotuje, kako nikad ne bi preuzeo vlast ni u SRS, a kamoli u Srbiji.
Kad je uspeo da ih posvađa, Vučić je glumio razočarenje njihovim sukobom. Obavestio je javnost da se povlači iz politike, baviće se nekim drugim poslom: “Mogu da radim kao prevodilac, ili da vodim neku marketinšku agenciju, ili da radim na klinici čiji je vlasnik moj brat Andrej”.
U vinskom podrumu u Jajincima tihovao je dve nedelje. Kad je njegovim sponzorima dosadilo da gledaju tu predstavu, Miroslav Mišković i Milan Beko su mu diskretno objasnili Marksovu teoriju o najamniku, koji je ograničen najamninom. Uzeo je novac da bi učestvovao u razbijanju SRS-a, ne može tek tako da odustane od prljavog posla. Tajkuni su pokazali dobru volju tako što su mu dali još po milion evra, pa je napustio podrum i pridružio se Nikoliću.
Trik s napuštanjem politike prošao je pre 13 godina, ali sad su okolnosti bitno drugačije, ulog je veći, igrači su neuporedivo ozbiljniji i opasniji. Ista je samo Vučićeva nada da će uspeti da zadrži bogatstvo koje je prigrabio i da će izbeći odgovornost za svo zlo koje je naneo državi i narodu.
– Nikad neću odustati od Zakona o eksproprijaciji, moraćete da me pobedite na izborima ili da me ubijete – rekao je Vučić 5. decembra ove godine, dan posle prve blokade puteva.
Pet dana kasnije odustao je od Zakona o eksproprijaciji, pa i od, u Skupštini usvojene verzije, Zakona o referendumu. Da bi sačuvao glavu, sad je spreman da odustane i od kandidature na predsedničkim izborima. On dobro zna razloge za dezertiranje, zna ko ga i čime ucenjuje.
Krajem prošle godine Beogradom su se proširile glasine o dokazima saradnje članova porodice Vučić s kriminalnom grupom Veljka Belivuka. Kad je Aleksandar Vučić prvi put najavio rat mafiji, zapretivši udarcima maljem u glavu, na portirnici beogradskog SUP-a ostavljen je CD sa zanimljivim snimcima. Nije utvrđeno ko je doneo taj disk, a javnost još nije obaveštena o njegovom sadržaju.
Prema informacijama koje plasiraju dobro obavešteni izvori, o čemu je već pisao Magazin Tabloid, na snimcima se vidi Danilo Vučić u društvu Belivukovih kriminalaca. Navodno, Danilo je prisustvovao zlostavljanju jedne od žrtava Velje Nevolje. O tome su nedavno javno govorili i pojedini lideri opozicionih stranaka, koji su tvrdili da postoji snimak na kome Danilo gleda kako Belivukovi dželati ubijaju Gorana Veličkovića Goksija. Takođe, postoje i snimci s kamere Belivukovog ručnog sata, na kojima su zabeleženi njegovi razgovori s Vučićem u stanu Katarine Šišmanović na Zvezdari, gde su se tajno sastajali i dogovarali o poslovnim kombinacijama i batinaškim akcijama, o čemu je Velja Nevolja dao iskaz u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Objavljivanje tih dokaza okončalo bi Vučićevu političku karijeru i odvelo ga na optuženičku klupu, pored Belivuka.
Do istog rezultata došlo bi i kad bi bio objavljen kompletan snimak s naplatne rampe u Doljevcu, na kome se, kako se tvrdi, vidi da Zoran Babić izlazi s mesta šofera iz automobila, koji je izazvao udes u kome je ubijena Stanika Gligorijević.
Dok je bio uveren da je svemoćan i nedodirljiv, Vučić je omogućavao razvoj Belivukove bande, a javno je štitio Babića. Skromna inteligencija, buran temperament i prljav karakter uvalili su ga u probleme iz kojih sad ne može da se izvuče. Ucenjen i uplašen, Vučić nema rešenja, može samo da se nada da će centri moći, koji raspolažu dokazima njegove veze s mafijom, pristati da trguju, pa će se, valjda, nekako nagoditi. Koliko mu je tanka ta nada shvatio je tek pre neki dan, kad je iz Vašingtona stigla vest o proširenju crne liste, na kojoj će se naći njegovi najbliži saradnici, kumovi i rođaci.
Magazin Tabloid je u prošlom broju objavio tekst u kome se navodi da će se sredinom januara na američkoj crnoj listi naći ljudi iz neposrednog Vučićevog okruženja. Amerikanci su nas “demantovali”, požurili su s objavljivanjem imena nekoliko ljudi, kojima je zabranjen ulazak u SAD, zaplenjena imovina i zamrznuti računi u američkim bankama.
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD-a stavila je na crnu listu Zvonka Veselinovića, šefa kosovskog naprednjačkog ganga, zatim njegovog brata Žarka Veselinovića i Milana Radoičića, koji su dovođeni u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića. Na spisku se nalaze i njihovi ortaci Marko Rošić, drugooptuženi u postupku za ubistvo Ivanovića, Željko Bojić, Radule Stević, Srđan Vulović, Milan Mihajlović, Miljan Radisavljević, Milojko Radisavljević, Radovan Radić i Siniša Nedeljković. Pod američkim sakcijama nalazi se i dvadesetak firmi povezanih s Veselinovićem: Inkop, Civija Komerc, Prizma BI, Ferari, Betonjerka iz Aleksinca, Dolly Bel iz Beograda, Novi Pazar-Put i druga.
– Ove akcije se preduzimaju u skladu sa izvršnom naredbom EO 13818, koja se nadograđuje i primenjuje na Globalni Magnitski akt i cilja na pojedince umešane u korupciju i ozbiljne povrede ljudskih prava. Transnacionalni organizovani kriminal i korupcija često idu ruku pod ruku sa masovnim destabilizirajućim efektima u vladavini prava i demokratkom upravljanju. Nastavićemo da agresivno razbijamo veze između transnacionalnih kriminalnih organizacija i koruptivnih aktivnosti – izjavila je Andrea M. Gacki, direktorka Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija.
Konkretno, Veselinović i njegovi ortaci označeni su kao pripadnici mreže korupcije i organizovanog kriminala. Njima se na teret stavlja i podmićivanje kosovskih zvaničnika iz bezbednosnih struktura, koji su im početkom 2019. godine dozvolili da između Srbije i Kosova krijumčare “robu, novac, narkotike i oružje”.
Redakcija Magazina Tabloid poseduje optužnicu, koju je podiglo Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici protiv Žarka Veselinovića. Euleksov tužilac Neeta Amin u oktobru 2013. predao je Osnovnom sudu u Mitrovici optužnicu KT 157/2013, po kojoj je Veselinović osumnjičen za neovlašćeno posedovanje oružja i pokušaj teškog ubistva. Prema tim navodima, Veselinović je u selu Rudare 14. avgusta 2010. godine pokušao da ubije policajce Avnija Tahirija i Fitima Salihua
Pripadnici jedinice ROSU pokušali su da zaustave na putu Mitrovica – Leposavić dva kamiona sa cisternama. Jedan kamion je probio blokadu puta i pobegao. Vozač zaustavljenog kamiona nije imao nikakvu dokumentaciju o benzinu, koji se nalazio u cisterni. Dok su policajci stajali pored kamiona, na njih je naleteo motocikl-četvorotočkaš, na kome su se nalazile dve osobe. Policajci su uspeli da obore i uhapse vozača motocikla, a njegov saputnik je pobegao. Uhapšen je Žarko Veselinović. Po puštanju iz pritvora, Veselinović se nalazio u bekstvu, podržan od strane predstavnika vlasti i policije Kosova.
“Tokom akcije inspektora policije na oduzimanju vozila, jedan muškarac se dao u beg. Dok je bežao, muškarac je bacio pištolj, koji su inspektori uspeli da pronađu. Policajci su uspeli da liše slobode osumnjičenog muškarca u 14,28 časova, a isti je kasnije identifikovan kao Veselinović Žarko, rođen 23.02.1985. godine. Žarko Veselinović je video policajce kako prilaze i pomislio je kako su policajci došli po njega i dao se u beg prema šumi iza benzinske pumpe. Bacio je pištolj i nastavio da trči. Ubrzo je shvatio da ga policajci jure i u očaju je skočio u reku kako bi se sakrio i izbegao hapšenje. Ali, čim je shvatio da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, bio je primoran da se preda. Njegovi postupci od 29. jula 2013. godine jasno pokazuju njegovu saradnju sa organima zakona i ovakvo ponašanje i postupci bili su jako sumnjivi na licu mesta”, navodi se u optužnici.
Euleksov tužilac je priložio i transkripte presretnutih telefonskih poruka, kojima je Zvonko Veselinović obaveštavan o tome šta se dešava s njegovim bratom Žarkom. Iako je tužilac insistirao na hapšenju Žarka Veselinovića, kako ne bi uticao na svedoke ili skrivao dokaze, on je još na slobodi. Srpsko Ministarstvo pravde u tom predmetu nije sarađivalo sa kosovskim tužilaštvom.
Stavljanjem braće Veselinović i njihovog kuma i najbližeg saradnika Radoičića na crnu listu, Amerikanci su, ako ne prekinuli, onda bar načeli spregu kosovskog mafijaškog klana s Aleksandrom Vučićem. Pod sankcijama, Veselinovići i Radoičić više neće moći da razvijaju legalne poslove u građevinarstvu, kroz koje peru novac stečen kriminalom. Američke sankcije, koje po pravilu primenjuju i ostale zapadne države, ne dozvoljavaju svojim kompanijama poslovnu saradnju s firmama sa crne liste. Naravno, finansijski udar na osumnjičene ima političku pozadinu, što se direktno navodi u saopštenju američkog Ministarstva finansija. A, upravo to plaši Vučića.
Vučić zna da će Veselinović uraditi isto što bi i on, ponudiće saradnju američkim istražnim organima, a u zamenu za svoje grehove svedočiće o kriminalu i korupciji svog šefa. Veselinovići neće biti usamljeni u tome. Gde su Zvonko i Žarko Veselinović, tu je i Milan Radoičić, ali i Nikola Petrović, dvostruki Vučićev kum.
Petrović se godinama ne razdvaja od Veselinovića, ni poslovno, ni privatno. Osim zajedničkih biznis kombinacija, oni su išli na letovanja u Grčku i safari u Afriku, uživali su u svemu što vole mladi. Petrović ipak ne želi da bude u njihovom društvu na američkoj crnoj listi.
Kad je saznao šta se sprema, Nikola Petrović je, krajem novembra, otišao u Pariz i zatražio razgovor s predstavnicima američkih obaveštajnih službi u njihovoj ambasadi. Objasnio je da ima i francusko državljanstvo, pa ne bi trebalo da bude stavljen pod udar sankcija koje se odnose na državljane Srbije.
Vučić je uveren da je Petrović ponudio Amerikancima da svedoči protiv Veselinovića, ali i protiv njega, samo da izvuče sebe iz problema. Što god je ponudio i kako god se preporučivao, Petrović nije uspeo. Amerikanci su, u ovoj fazi obračuna s balkanskom mafijom, odbili saradnju s njim. Da ne bi bilo nedoumica, to su razglasili preko Endrjua Salivena, jednog od osnivača međunarodnog Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji OCCRP. Preko Salivena i njegove organizacije plasirane su brojne korupcionaške afere, poput “Panamskih”, “Malteškiš” i nedavno “Pandorinih” papira.
– Posle Zvonka Veselinovića, spisak sakcionisanih biće proširen. Na njemu će se naći ljudi bliski Aleksandru Vučiću – Nikola Petrović i Andrej Vučić. Pretpostavljam da su ljudi, poput Petrovića i Andreja Vučića, visoko na listi onih koji prave spiskove za sankcionisanje. Američka vlada identifukuje i sankcioniše one koji su spona vlade i organizovanog kriminala. Znamo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i mnogi u kosovskoj vladi, imaju brojne veze sa organizovanim kriminalom. Znamo da se Vučićev brat Andrej sastao sa Zvonkom Veselinovićem, za koga se veruje da je zaštićen od strane režima u Srbiji. Očekujem da budu sankcionisani Vučićevi prijatelji i tajkuni, ali i neki članovi njegove porodice, poput Andreja. Mi ćemo, naravno, učiniti sve što možemo da dodamo ljude na tu listu – rekao je Saliven nedavno u intervjuu za jedan beogradski dnevni list.
Kad bude objavljeno da se na crnoj listi nalazi Nikola Petrović, Aleksandar Vučić će pasti u najtežu depresiju. Kad bude objavljeno da se pod američkim sankcijama nalazi i Andrej Vučić, diktator neće imati drugog izlaza nego da podnese ostavku na funkciju predsednika države i da se povuče iz politike.
Andrej Vučić će biti osumnjičen za međunarodni organizovani kriminal. Kad se tome doda da iste američke službe mogu da objave dokaze o druženju Danila Vučića s kriminalcima, optuženim za najmonstruoznije zločine, jasno je da Aleksandar Vučić neće imati načina da brani svoju poziciju ne samo u vlasti, već uopšte u javnosti.
Osim tih, najtežih udara, Vučić je izložen i drugim ozbiljnim pritiscima. Početkom decembra u Crnoj Gori je uhapšen Antonio Fakineti, jedan od direktora italijanske kompanije Pizzarotti, koja je angažovana na izgradnji “Beograda na vodi”. Fakineti je uhapšen pod sumnjom da je prao novac stečen kriminalom. Prema navodima crnogorskih medija, koji se pozivaju na izvore iz policije, kompanija Pizzarotti je, preko povezanih firmi, iz Crne Gore izvukla preko 21 milion evra. Istovremeno, crnogorskim preduzećima, koja je angažovala kao podizvođače na projektu “Portonovi” u Kumboru, ostala je dužna nekoliko miliona evra.
Italijanska kompanija Pizzarotti u “Beogradu na vodi” zajedno sa Milenijum Timom gradi Kulu Beograd. Samo taj posao je vredan oko sto miliona evra. Uskoro će se saznati koliko je tu oprano novca. Na tome već radi Dritan Abazović. Po američkom nalogu, Abazović je, dva dana posle hapšenja Fakinetija, otišao Ujedinjene Arapske Emirate, gde je imao sastanak sa Mohamedom al Šalbanijem, predsednikom Kraljevskog suda i izvršnim direktorom Državnog investicionog fonda Dubaija. Osim razgovora o arapskim investicijama u Crnu Goru, Abazović je dobio informacije o spornim poslovima kompanije Pizzarotti u “Beogradu na vodi”, kao i ulozi koju u tom projektu imaju Siniša Mali i Zorana Mihajlović.
Kriminalne i korupcionaške afere, iza kojih stoji Aleksandar Vučić, ne razotkrivaju samo američke i evropske službe, njegovi aktuelni ili bivši saradnici, nego i pokojnici. U “Dosijeu Cvijan”, koji za naš Magazin ekskluzivno piše zagrebački novinar Domagoj Margetić, do detalja je opisana šema, koju je Vučić koristio za prebacivanje novca s tajnih računa u inostranstvu na račune u Sberbanci, otvorenih na ime ljudi od poverenja.
– Miroslav Mišković i Milan Beko inicijalno nisu hteli da učestvuju u finansijskim aranžmanima Aleksandra Vučića, koj je 2012. godine preuzeo potpunu kontrolu nad polugama vlasti u Srbiji, koristeći paraobaveštajno podzemlje i mafijaške strukture kao glavnu polugu uspona na vlast. Cvijan je tada dobio zadatak da disciplinuje Beka i Miškovića i da ih uveri da sarađuju – navodi Margetić, kome je Vladimir Cvijan, tada na funkciji savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ostavio više od 50.000 dokumenata, među kojima je desetak optužnica protiv Bogoljuba Karića, kao i dokazi reketiranja Miškovića i Beka.
Iz delimično obeleženog groba, Cvijan otkriva prave uzroke hapšenja Miškovića i atentata na Beka. Kao i u mnogim drugim slučajevima, posao tužilaštva obavlja Magazin Tabloid, otkrivajući tragove novca i krvi, koji vuku prema Aleksandru Vučiću.
Uplašen i ucenjen, diktator je na teškim mukama. Kriminalni instinkt i inteligencija upućuju ga na to da spas traži u ostavci i bekstvu s političke scene, a i iz Srbije. Međutim, čak i ako Amerikanci prihvate njegovu ponudu, kako bi brže i lakše očistili srpski državni vrh od kriminala, to ne bi bio kraj Vučićevim nevoljama. Tada će početi lov na njega, koji će predvoditi privatni poverioci, sve žrtve njegovih zločinačkih poduhvata.
U strahu od pravde, kad bude priteran u ćošak, Vučić može i da se odluči za autodestruktivnu strategiju, koja će naneti dodatnu štetu Srbiji. Ako i posle objavljivanja dokaza o Andrejevim i Danilovim spornim aktivnostima Aleksandar Vučić pokuša da se bori za opstanak na vlasti, za novi predsednički mandat, produžiće se agonija u koju je pre deset godina uveo državu i narod. No, tada će građani Srbije morati sami da se pobune i ustanu u borbu za oslobođenje od diktature.
Protesti s početka decembra pokazali su da postoji snaga i energija za taj posao, a videla se i slabost uspaničenog Vučića.
Pritisnut sa svih strana, Vučić radi jedino što može, cvili i kmeči. Vreme je da mu se prekrate muke i pomogne da ode u političku penziju, koju će provesti u miru zatvorske ćelije.
