Jedan od uticajnih savremenih istoričara i profesor na Univerzitetu Jejl, Semjuel Mojn, kaže da je za vreme bombardovanja Jugoslavije radio u Beloj kući kao stažista i da je „sejao“ priče objavljivane u „Vašington postu“.
„To je bilo prodavanje rata i objašnjavanje njegovih vrlina. Moj trenutak istine je došao malo kasnije“, navodi Mojn.
On je rekao da je želeo da se internacionalizam poklopi sa buđenjem progresivnih politika, ali da je tek posle iračkog rata shvatio da je u njegovim dvadesetim bio angažovan oko nečega što je imalo užasne posledice.
„Moje pisanje o ljudskim pravima je i način samorefleksije o svim tim događajima“, navodi Mojn koji je napisao četiri knjige o ljudskim pravima.
On navodi da je u vreme bombardovanja SRJ imao zadatak, što se zvalo „javna diplomatija“, da novinarima dostavi pojedine fakte o ratu.
„Naravno da nisam objavljivao sve činjenice, već samo one koje su bile naklonjene našem predstavljanju rata. Problem je što je bilo malo nezavisne novinarske potrage za činjenicama. U vreme Vijetnama novinari su tražili više sopstvene istine, što sada nije slučaj sa američkim ratovima“, ocenjuje profesor.
On smatra i da je tačno to da bombardovanje Jugoslavije nije imalo svog Simona Herša koji je svojim istraživanjem rušio dominantni narativ o vijetnamskom ratu.
