Na današnji dan 8. novembra 2006. godine, proglašen je Ustav Republike Srbije poznat i kao Mitrovdanski ustav. U to vreme, njegovo donošenje bilo je plod kompromisa svih relevantnih političkih stranaka, ocenjen je kao moderan i predviđano je da će trajati decenijama. Jedna od najvažnijih tačaka kako tada tako i danas je preambula kojom je istaknuta poseban značaj činjenice da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima“.
Uprkos tome što je glavni zagovornik na taj način sročene preambule bila Srpska radikalna stranka čiji je tadašnji generalni sekretar bio Aleksandar Vučić, upravo je on nakon svoje proevropske transformacije postao ne samo glavni zagovornik promene Ustava, već i čovek koji je svakodnevno prekoračuje Ustavom propisane nadležnosti predsednika Republike i uzurpira nadležnosti svih drugih državnih organa i institucija.
Samozvani, „najbolji student Pravnog fakulteta“ je prilikom preuzimanja predsedničke funkcije, nad Miroslavljevim jevanđeljem, svečano položio zakletvu koja glasi: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti“. Međutim, brzo je uvideo da je lakše vladati bez ikakvih ograničenja, pa je odlučio da Ustav sahrani zajedno sa svim drugim institucijama. Da je Vučić lažni patriota, potvrdio je bezbroj puta javno tvrdeći da „Srbija na KiM od 2008. godine, nema ništa“, ali i potpisivanjem protivustavnih Briselskih sporazuma kojima se nedvosmisleno krši naš najviši pravni akt.
Sa brutalnim kršenjem Ustava Vučić je nastavio i u Vašingtonu gde je otvoreno pokazao svoj slugeranjski duh potpisujući sve što su mu stavili pod nos, da bi na kraju sa suzama radosnicama u očima, poput pravog indijanca, obavestio naciju da zemlju svojih predaka nije prodao badava već da je od velikog belog poglavice Trampa zauzvrat dobio penkalo i ključeve njegovog vigvama.
Vučić je drastično prekršio Ustav i kada je jesenas, posle junskih izbora i imenovanja mandatara, saopštio da će nova Vlada trajati najviše godinu i po, iako predsednik Republike nikako ne može svojevoljno da određuje rok trajanja mandata Vlade.
Iako je zbog loših rezultata sa mnogo moćnije premijerske funkcije praktično pobegao na položaj predsednika republike, vršenje dužnosti u okvirima propisanih nadležnosti koje obuhvataju prijem stranih ambasadora, davanje pomilovanja i potpisivanje zakona, Vučiću je od početka bilo suviše monotono. Stoga je odlučio da uzurpira poslove svih ministara, pravosudnih organa, direktora javnih preduzeća, vlasnika i urednika svih medija, pa čak i glavnog epidemiologa.
Uprkos svim funkcijama koje neovlašćeno obavlja siguran sam da istorija Aleksandra Vučića neće pamtiti ni po jednoj od njih već kao pasioniranog grobara srpskih institucija.
Nemanja Knežević, Pokret Ljubav, Vera, Nada
