14.8 C
Belgrade
ponedeljak, 27 septembra, 2021

ALEKSANDAR I ANDREJ VUČIĆ UKRALI NARODU VIŠE OD 70 MILIJARDI EVRA: Valja nam vraćati to!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Tragom vesti

Namešteni tenderi “olakšali“ su srpski budžet za oko 70 milijardi evra

Kako povratiti opljačkano

Svaka vlast je, unazad tri decenije, pljačkala državni budžet, ali nijedna to nije radila ovako brutalno i otvoreno kao režim Aleksandra Vučića. Uz sve ostale načine čerupanja javnih resursa, vlast Srpske napredne stranke maksimalno koristi i sistem javnih nabavki. Nameštanjem tendera kumovskim i ortačkim firmama iz budžeta se godišnje izvlači više od 300 milijardi dinara, odnosno više od 2,5 milijardi evra. Pored toga, podobne firme dobijaju poslove u monopolizovanim sektorima, kao što je građevinarstvo, trgovina enegentima i digitalizacija uprave. Država se zadužuje, uzima kredite, kojima finansira infrastrukturne poslove. Račun se plaća iz budžeta, novcem građana, a zaradu ostvaruju kompanije iza kojih stoje braća Vučić, braća Mali, bratije Brnabić i Kisić, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Zorana Mihajlović i ostale štetočine. Na sve to, Državna revizorska institucija je, analizom finansijskih izveštaja za 2020. godinu, utvrdila greške i nepravilnosti u poslovanju u iznosu od 506 milijardi dinara. I te „greške“ platili su građani, a novac je završio na računima režimskih tajkuna. Podaci pokazuju da je naprednjački kartel na sporan način iz državnog budžeta za poslednjih devet godina izvukao više od 70 milijardi evra.

Predrag Popović

- Advertisement -

Posle promene vlasti, treba formirati „Specijalno tužilaštvo za javne nabavke“. To tvrdi Milija Milosavljević, osnivač kompanije „Ktitor“. Treba mu verovati, Milija zna o čemu govori, postao je jedan od najbogatijih tajkuna upravo poslovima koje je dobijao na tenderima. Kao što sam kaže, sve što ima stekao je u ortakluku s državom.

Na njegovu veliku žalost, „država“, dakle Aleksandar Vučić, sad ima druge ortake, preko kojih čerupa budžet. Rashodovanom Ktitoru ostaje samo da, kad god izgubi posao, zove Kseniju Vučić, da joj kuka zbog nepravde, a ponekad i da na Tviteru najavljuje „Specijalno tužilaštvo za javne nabavke“.

Naravno, dok se čeka na osnivanje nekakvog specijalnog tužilaštva, prevare na tenderima mogle bi da budu sprečene kad bi postojeća tužilaštva radila svoj posao. Međutim, vrhovni tužilac i vrhovni sudija Aleksandar Vučić ne dozvoljava da se primenjuju zakoni, koji bi sputali kriminal i korupciju, osnovnu privrednu delatnost naprednjačkog režima.

- Advertisement -

Vučić je nasledio problematičan Zakon o javnim nabavkama i mehanizam za nameštanje tendera kroz konkursnu dokumentatiju i tehničku specifikaciju, koji su razvili prethodni režimi. Konkursni uslovi se prilagođavaju interesima ponuđača, unapred određenog da dobije posao. Da bi se eliminisala neželjena konkurencija zahtevaju se specijalni sertifikati i atesti, koji često nemaju veze sa poslom za koji je raspisan tender.

Osim tehničke specifikacije, traže se uslovi poput skladišnog prostora, broja radnika, ostvarenog profita i slično. Takav način definisanja konkursnih uslova doprineo je tome da na 75 odsto javnih nabavki konkuriše samo jedan ponuđač, onaj kome je taj posao pripremljen.

Suprotno logici biznisa, ta praksa je najprisutnija kod tendera za krupne poslove. U normalnim okolnostima očekivalo bi se da se za takve „kolače“ otimaju moćne firme. Međutim, u okolnostima koje kreira Vučić, unapred je određeno ko će pobediti na tenderu, pa se na njima pojavljuje samo jedan ponuđač. Na tenderima niže vrednosti češće se pojavljuju dve firme kako bi se stvorio privid konkurentnosti.

Naprednjaci su unapredili koruptivni sistem javnih nabavki do neviđenih razmera. Izmišljaju se nepotrebni poslovi, čija cena se naduvava kako bi se što više novca otelo iz budžeta. Takvih primera ima u ogromnim količinama, a među njima je i onaj novosadski, gde je JGSP „Novi Sad“ platilo tri puta po četiri miliona dinara firmi „Montop HRS“ Marka Bosanca, zvanog Boske, lokalnog tajkuna bliskog SNS-u i Milošu Vučeviću, za brojanje putnika na autobuskim stajalištima. Lokalne vlasti u celoj Srbiji izmišljaju takve poslove, izvlače novac građana i dele ga po ustaljenom cenovniku: 20 odsto za realne rashode, 30 odsto za stranku i učesnike u prevari i preostalih 50 odsto za gospodara Vučića. Zato se naduvavaju cene i podiže vrednost tendera.

Kolike su razmere te najezde naprednih skakavaca na javne resurse pokazuje podatak da republičke i lokalne vlasti svake godine potpišu više od 500.000 ugovora za razne poslove kroz proces neposredne pogodbe. Pošto se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje za robu i usluge čija je procenjena vrednost manja od milion dinara i izvršenje radova vrednih do tri miliona dinara, vlast to koristi za izbegavanje tendera.

Vučić pokušava da svaki dinar iscedi iz budžeta. Pod njegovim okriljem nameštaju se tenderi u svim oblastima, kako u velikim infrastrukturnim projektima, tako i u prosveti, kulturi i informisanju. Što je plen veći, veća je spremnost diktatora da krši zakone. Vučić je u aprilu 2014. godine, u predizbornoj kampanji, najavljivao da će biti raspisan međunarodni tender i za megalomanski projekat „Beograd na vodi“.

– Postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u ovom projektu, ali o njima sada ne mogu da govorim jer će svi morati da prođu tendersku proceduru. Od taksi za građevinsko zemljište ostaće nam 451 milion evra, što pokazuuje da je projekat isplativ i da ne zahteva zaduživanje Beograda. Projekat „Beograd na vodi“ može da bude realizovan za osam godina, a tržišna vrednost izgrađenih objekata trebalo bi da iznosi više od četiri milijarde evra – govorio je Vučić.

Na kraju, umesto tendera, Vučić je „Beograd na vodi“ pokrenuo pomoću specijalnog zakona, kojim je 105 hektara najskupljeg gradskog zemljišta poklonio kompaniji svojih partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U istom paketu, navodnim investitorima je dao i nekoliko zgrada, grad Beograd se zadužio kako bi mogao da pokrije troškove pripreme zemljišta i odrekao se svih taksi. Vučić je izbegao tendersku proceduru kako ne bi rizikovao da posao dobije neka normalna strana kompanija, koja ne bi pristala na kršenje međunarodnih zakona i ne bi dozvolila da projekat postane najveća praonica prljavog novca u Evropi.

Za Vučića još krupniji zalogaj predstavlja rudnik litijuma u Jadarskoj dolini. Kao što je Magazin Tabloid objavio u prošlom broju, Vučić je s kompanijom Rio Tinto napravio dogovor po kome će mu u tri rate biti isplaćena provizija od pola milijarde evra. Rio Tinto nije dobio ni sve neophodne dozvole za istraživanje u Jadarskoj dolini, ali nesmetano priprema početak iskopavanja i preradu rude. Za potrebe te kompanije, Vučić je naredio Vladi Republike Srbije da, u saradnji sa „Srbijagasom“ napravi magistralni gasovod od Beograda do Valjeva, s krakom prema Loznici, pravo do budućeg rudnika Rio Tinta. Kako je organizovan taj posao otkrio je Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

– Podneli smo krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv premijerke Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u vezi izgradnje gasovoda od Beograda do Loznice. Takođe, podnete su krivične prijave protiv Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, vlasnika kompanije Milenijum tim, koja je dobila taj posao vredan skoro 75 miliona evra. Odluka o sprovođenju javne nabavke je doneta 4. juna 2021. godine, ali ona, kao i Zaključak Vlade Srbije od 8. juna, povodom izgradnje tog gasovoda, nisu dostupni javnosti. Posao se donosi u potpunoj tajnosti, kroz tajnu odluku Vlade. Odluke o javnoj nabavci nisu objavljene u „Službenom glasniku“.

Vlast je samo naložila JP „Srbijagas“ da u postupku javne nabavke radova za izgradnju gasovoda Beograd-Loznica-Valjevo tu nabavku sprovede mimo procedure predviđene Zakonom o javnim nabavkama, odnosno bez upućivanja javnog poziva. Zašto nije raspisan tender za izgradnju tog gasovoda, na kome bi se možda javile i neke regionalne ili međunarodne kompanije – rekao je Jeremić, istakavši da je posao sklopljen na sastanku predstavnika Vlade i kompanije Milenijum tim, koji je trajao 15 minuta.

Nema sumnje, Zakon o javnim nabavkama i u ovom slučaju poništio je Aleksandar Vučić, nezvanični zastupnik interesa Rio Tinta i Milenijum tima. Samovoljno, bez ikakvih ovlašćenja, Vučić je podobnoj firmi Milenijum tim nabacio unosan posao, a Rio Tintu omogućio da, o trošku građana Srbije, dobije gasovod, koji će koristiti u eksploataciji rudnika Jadarita.

Vučić novcem građana plaća poslovne i političke partnere. Najčešće to radi za proviziju, uglavnom u kešu, ali ponekad i u naturi, kroz usluge koje koristi za predizborne prevare. Drugi način poslovanja vidi se na primeru marketinške agencije IPSOS, najznačajnijeg Vučićevog partnera u procesu manipulacije građanima.

Marko Uljarević, direktor IPSOS-a, važi za čoveka s kojim se budi Aleksandar Vučić. Svakog jutra, čim otvori oči, Vučić zove Uljarevića i raspituje se za rejting i rezultate istraživanja.

Za Vučićeve potrebe IPSOS godišnje radi oko 700 istraživanja, dva dnevno, kako bi, kroz fokus grupe, proverio kako će njegovo biračko telo reagovati na određene postupke. Ponekad proverava i mišljenje opozicionih birača, kako bi procenio da li su spremni da prihvate negativne stavove o liderima opozicionih stranaka. U tom poslu, diktatoru značajnu podršku pruža IPSOS, koji je u ključnim trenucima nekoliko predizbornih kampanja duvao u režimska jedra.

Agencija IPSOS je pomagala Vučiću da stvori utisak da je nepobediv, plasirajući rezultate istraživanja, koja kažu da SNS ima podršku 60 odsto glasača, a da najveća opoziciona stranka, Stranka slobode i pravde, ima samo četiri odsto. Na taj način dizana je energija kod naprednjačkih glasača, dok je, istovremeno, normalnim ljudima plasirana poruka da su im nade uzaludne, Vučićeva vladajuća piramida je nedodirljiva.

U istoj režiji, za isti interes, IPSOS je preduzimao i suptilnije manipulacije. Pred gradske izbore u Beogradu, koji su održani početkom marta 2018. godine, IPSOS je objavio anketu po kojoj bi Demokratska stranka trebalo da na parlamentarnim izborima osvoji 6,6 odsto glasova, a na beogradskim izborima 4,4 odsto, a kad se tome doda i 1,3 odsto, koliko su, navodno, imali njeni koalicioni partneri, stranke Borisa Tadića i Zorana Živkovića, projektovan je rezultat od 5,7 odsto. Demokratska stranka je osvojila trostruko manje, samo 2,2 odsto. No, Vučićeva prevara je uspela. Zahvaljujući tom istraživanju, ali ne i samo njemu, Demokratska stranka nije podržala beogradsku listu koju je predvodio Dragan Đilas, a koju su podržali Narodna stranka, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i brojne javne ličnosti. Tada, u istoj kampanji, IPSOS je objavio, tri dana pred izbornu tišinu, da će Đilasova lista osvojiti 13,4 odsto glasova. Đilasova lista je osvojila 40 odsto više glasova, čak 19 odsto.

– Za tako renomiranu agenciju, kakva IPSOS zaista jeste u svetu, kao što Uljarević tvrdi da jeste i njegov beogradski ogranak, takav promašaj može da znači samo to da Uljarević i njegovi saradnici ne zna ništa o poslu kojim se bavi, ili da on, kao što ja tvrdim, jako dobro zna svoj posao, ali objavljuje podatke koji nisu tačni. Greška nije slučajna, Uljarević je to uradio namerno – rekao je Dragan Đilas.

Pored toga, IPSOS je „pogrešnim podacima“ uticao na izlaznost birača, pa je na beogradskim izborima 2018. učestvovalo 100.000 glasača manje nego godinu dana ranije na predsedničkim izborima. Logično, apstinirali su opozicioni glasači, koji su poverovali da su Vučić i SNS nepobedivi.

Uljarević ima vlo konvertibilne razloge za takvu podršku Vučićevim manipulacijama. Posle lažnih izbora 2020. godine, Uljarević je osnovao preduzeće „Numerator“ u partnerstvu sa izvesnim Sinišom Narićem. Podaci o poslovanju Narića otkrivaju bliske veze s režimom SNS-a. Narićeva firma „Khaoticen“, koja je osnovana na jednom of šor ostrvu, posluje isključivo s državnim preduzećima. I, posluje sve uspešnije. Pre pet godina „Khaoticen“ je ostvario prihod od 800.000 evra i dobit od samo 9.000 evra. Međutim, 2019. godine je ostvaren prihod od 12,6 miliona evra, što je stvorilo dobit od 2,2 miliona evra. „Khaoticen“ ima ugovor s Elektroprivredom Srbije vredan tri miliona evra, sa Elektrodistribucijom Srbije ima šest ugovora, ukupne vrednosti od 12,2 miliona evra. Tu je i šest ugovora sa SDPR-om, ukupno 1,7 miliona evra, kao i sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje od 1,9 milion evra. Ne čudi što su Narić i Uljarević i zvanično postali ortaci, pošto očigledno obojica uspešno sarađuju s Vučićem.

– U Grčkoj su, pre desetak godina, podignute krivične prijave protiv ljudi iz jedne istraživačke agencije. Zbog trgovine uticajem završili su u zatvoru. Lično, mislim da ovde imamo isti slučaj. Ja nisam taj koji će da sudi, to će uraditi nezavisne institucije, ali garantujem da ćemo proveriti poslovanje IPSOS-a – kaže Đilas.

Lider SSP ukazuje na motive Marka Uljarevića i njemu sličnih pojedinaca, koji su spremni da se stave na raspolaganje Vučiću: „Neko to radi da nadogradi jedan sprat na kući u Francuskoj ulici ili da mu članovi porodice dobijalu poslove s komunalnim preduzećima, a neko za neke druge finansijske pogodnosti.“

Da, Srđan Bogosavljević, istraživač javnog mnjenja i konsultant IPSOS-a, u spornim okolnostima dobio je dozvolu da nadogradi sprat od 700 kvadrata na kući u centru beograda. Njegov sin Luka, posle uspešnog oporavka od bolesti zavisnosti, razvija firmu koja se bavi prodajom podzemnih kontejnera. Zahvaljujući „prijateljskim“ odnosima s naprednjačkim režimom, Luka Bogosavljević nema problema s javnim nabavkama.

Bogosavljevićeva firma „Eco Signal“ u aprilu ove godine dobila je posao na tenderu, Ref. broj OPO 6/2, koji je raspisalo JKP Gradska čistoća Beograd za nabavku podzemnih kontejnera od tri puta tri metra. Vrednost posla je 121,5 miliona dinara. Mesec dana kasnije JKP Gradska čistoća je objavila novi tender za popravku podzemnih kontejnera. Posao vredan pet miliona dinara opet je dobio „Eco Signal“. Novosadsko JKP Čistoća sredinom juna je objavilo tender za nabavku iste vrste kontejnera. Još nije objavljeno ko je dobio posao vredan 25 miliona dinara, ali ne treba sumnjati da će to biti firma Luke Bogosavljevića.

„Eco Signal“ je na tenderima favorizovan kroz konkursne uslove, kojima su definisane dimenzije kontejnera i način funkcionisanja, pa i zahtevi za praćenje popunjenosti kontejnera preko softvera i tablet računara. Ako su softveri zaista isporučeni, teško je pretpostaviti da se zaista koriste. Takođe, sumnju povećava to što je prihvaćeno da garantni rok bude samo 12 meseci, duplo manje nego što je predviđeno zakonom. Ali, i to nije iznenađujuće, pošto kvalitet kontejnera nije zadovoljavajući, pa ni garancija ne može da bude duža. Ni to nije problem. Naprotiv, potreba za češćim popravkama i novim delovima otvara mogućnost za raspisivanje novih tendera na kojima će posao dobiti firma mlađeg Bogosavljevića.

Po ustaljenom sistemu, „Eco Signal“ se na tenderima najčešće pojavljuje kao jedini ponuđač. U jednom slučaju, pre više godina, konkurisala je novosadska firma „Alegrina NS“. Međutim, posle „prijateljskog saveta“, „Alegrina NS“ se povukla i odrekla mogućnosti da uloži žalbu povodom uslova tendera i odluke o izboru ponuđača. Na sumnjive dogovore upućuje činjenica da „Alegrina NS“ drugim naručiocima, na tenderima na kojima se ne pojavljuje „Eco Signal“, po nižoj ceni nudi bolje kontejnere, gotovo bez troškova održavanja i sa desetogodišnjom garancijom. Objašnjenje, verovatno, treba tražiti u tome što je vlasnička struktura „Alegrine NS“ bliska Demokratskoj stranci. Na taj način, relikti „žutog preduzeća“ pristaju da se zadovolje mrvicama, pod uslovom da ne smetaju kombinacijama Bogosavljevića i njegovih naprednjačkih partnera.

Novcem građana Vučić kupuje lojalnost i mnogo ozbiljnijih i opasnijih političkih i poslovnih partnera. Samo u 2020. godini, firma „Novi Pazar put“, čiji vlasnici su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, mesečno je dobijala bar jedan posao na tenderima. Po pravilu, ta firma je bila jedini ponuđač. Veselinovićevo i Radoičićevo preduzeće angažovali su gradovi Novi Pazar, Tutin i Raška, kao i Beogradske elektrane i Republička direkcija za imovinu. Pre nekoliko meseci „Novi Pazar put“ je dobio posao preko Ministarstva privrede za izvođenje radova na popravci saobraćajnice od JAT-ovih apartmana i „Grand“ hotela do državnog puta na Kopaoniku. Iz državne kase plaćeno je uređenje puta do Veselinovićevog hotela. Plaćeno je njemu.

U okviru konzorcijuma s još tri firme, Direkcija za imovinu Srbije je u julu prošle godine dala posao, vredan 155 miliona dinara, Veselinovićevoj firmi za izgradnju graničnog prelaza. Opštinske stambene agencije Vrnjačka banja angažovale su „Novi Pazar put“ na kapitalnom i investicionom održavanju ulica i puteva, što omogućava prihod od oko sto miliona dinara. Koliko su karikaturalni tenderi koje dobijaju Veselinović i Radoičić najbolje ilustruje posao asfaltiranja platoa ispred JKP Putevi Raška. Preduzeće koje se bavi asfaltiranjem moralo je da plati konkurentskoj firmi da mu asfaltira parking!

Veselinović i Radoičić neuporedivo veću zaradu ostvaruju preko svojih preduzeća „Inkop“ i „Granit Peščar“, koje su angažovane kao podizvođači na krupnim infrastrukturnim projektima. Kineska kompanija „Šandong“ dobila je posao na izgradnji Koridora 11. „Šandong“ je kao poizvođača na deonici puta od Iverka do Lajkovca angažovao „Energoprojekt niskogradnju“, koji je posao ustupio „Inkopu“ i „Granit Peščaru“. Ta deonica, od 18,3 kilometra, plaćena je 158 miliona evra.

Zato ne čudi što je Zvonko Veselinović u Vučićevo vreme postao jedan od najbogatijih tajkuna. Dok Srbija tone u bedu, Veselinović sa svojim drugarom Nikolom Petrovićem može da za sedmodnevni odmor na Mikonosu iznajmi vilu od 250.000 evra.

I sad, kad se očigledno bliži kraj naprednjačke tiranije, Vučić i njegovi ortaci iz kartela ne mogu da se zaustave, nastavljaju da nemilosrdno čerupaju budžet. Pandemiju korona virusa iskoristili su da suspenduju pravni sistem, pa bez Zakona o javnim nabavkama, za manje od godinu dana spiskaju oko 6,8 milijardi evra. Nema podataka o ceni respiratora, vakcina, medicinskih aparata i ostale opreme koju je kupovala vlast. Ne zna se realna cena, kao ni provizije koje su dobijali učesnici u toj pljački.

Na nesreći naroda zaradile su firme Bojana Kisića, brata ministarke Darije Kisić Tepavčević, premijerkinog brata Igora Brnabića, pa i kompanije povezane direktno s Aleksandrom Vučićem. Taj trend se nastavlja, a prate ga nižerangirani pripadnici režimskog kartela.

U vreme vanrednog stanja JP „Srbijagas“ je preko tendera kupio deset automobila. Zna se da se na tender prijavio samo jedan ponuđač, koji je vrednost nabavke pogodio u dinar. Tender je proglašen za poslovnu tajnu, što stvara dodane sumnje u korupciju.

U Beogradu je u toku nabavka sto gasnih autobusa. Na tender, vredan 34 miliona evra, prijavilo se nekoliko potencijalnih konkurenata, koji su tražili da se rok za podnošenje ponuda produži za 45 dana. Gradska vlast je pristala da rok produži za šest dana.

– Nabavka se vrši preko finansijskog lizinga, zato je taj rok prekratak za ozbiljnu i fer tržišnu utakmicu. Vlast i GSP pokušavaju da na ovaj način ograniče konkurenciju, umesto da u interesu Beograđana obezbede najkvalitetnije autobuse po najboljim uslovima. Ovakva praksa podgreva sumnju da je tender unapred dogovoren za jednog turskog proizvođača – ističe se u saopštenju beogradskog Centra za lokalnu samoupravu.

Na sličan način šteluju se kriterijumi za tendere u novosadskim, niškim i čačanskim javnim preduzećima. Predsednik opštine Novi Beograd dr Aleksandar Šapić svojevremeno je javno priznao kako je namestio tender za organizaciju dočeka i reprizu dočeka Nove godine. „Svi izvođači su naš izbor. Išli smo do najsitnijih detalja da bismo izbegli da se pojavi neko koga ni mi, ni publika ne želimo. Kad je izabrao koga želi, opisao ih je u tenderskim uslovima. Po tom principu radio je i bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je kompaniji „Tesla“, s kojom je poslovno sarađivao, namestio posao uvođenja elektrosnkih dnevnika u državne škole, po ceni od 1,6 miliona evra.

Samo u Srbiji je moguće da jedna firma, bliska režimu, u istom danu zaključi 122 ugovora. To je uspelo kompaniji „Energotehnika Južna Bačka“, koja je 14. maja 2019. godine potpisala 122 ugovora, a pet dana ranije 44 ugovora. Te godine je firma, čiji je zvanični vlasnik Dragoljub Zbiljić, a koja se povezuje s Andrejem Vučićem, pobedila na 337 tendera. U 315 slučajeva bila je jedini ponuđač.

Bezbroj primera nameštanja tendera dokazuje potrebu za osnivanjem „Specijalnog tužilaštva za javne nabavke“, kao što predlaže Milija Milosavljević. Posle oslobođenja od naprednjačke okupacije, sledeća vlast mora da preduzme sve kako bi opljačkani novac vratila u budžet. Zakonske osnove postoje, a ako bude postojala i politička volja, to neće biti težak posao.

Za utehu, zna se gde je završilo 70 milijardi evra iz budžeta. Lako će se naći u sefovima i na računima braće Vučić i ostalih štetočina. Što su oteli, moraju da vrate. S kamatom.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti