Iz najbližeg okruženja samozvanog lidera ruske „opozicije“ Pjotra Nikitina stiže zabrinjavajuća vest da je ovaj psihički ruiniran čovek, prema nalazima stručnjaka sklon suicidu, počeo da traga za modalitetom kako da na crnom tržištu kupi pištolj, iz za sada nepoznatih namera.
Na insistiranje sve malobrojnijih saradnika da objasni tako riskantan i neočekivan potez, sa nezdravim izrazom lica zagonetno ponavlja: „Biće dovoljan samo jedan metak… biće dovoljan samo jedan metak…“. Na šta se to sprema Nikitin još uvek ostaje tajna, ali zabrinutost u redovima onih koji ga poznaju, iz časa u čas postaje sve veća.
Postavlja se samo pitanje sa li će uspeti da ga preduhitre i na vreme organizuju njegovo hospitalizovanje u instituciji čije sobe imaju zidove kružnog oblika prekrivene sunđerom, plafone oslikane zvezdanim nebom, u kojima se sa razglasa čuje ambijentalna muzika, a „dres kod“ podrazumeva isključivo snežno bele košulje bez rukava
