Sukob advokata u Advokatskoj komori Beograd podeljenih u dve struje – jedna priklonjena Jugoslavu Tintoru, druga Vladimiru Gajiću – o čemu je Nova.rs juče ekskluzivno pisala, preselila se u sud sa nadom da će se na zakonit način doći do epiloga. Međutim, situacija postaje haotičnija nego na stepenicama zgrade Advokatske komore Beograda gde su danima stajala obezbeđenja obe strane, o čemu je za Nova.rs govorio advokat Čeda Kokanović.
„Te 2017. godine se dešava priča sa sukobom u AKB i negde u septembu se dešava skupština u Advokatskoj komori Srbije na kojoj je izabran Viktor Gostiljac. Uslov da bi se Gostiljac uopšte kandidovao jeste da je morao da ima prethodni mandat u nekom od organa komore, a njegov mandat je ranije poništen“, započinje priču za Nova.rs advokat Kokanović.
Objašnjava nam da su delegatima u skupštini do 2017. poništeni mandati, a da su oni donosili odluke za izbor Gostiljca.
„To je malčice očiglednija i vidljivija nezakonitost preko koje Viši sud ne može tek tako da pređe, za razliku od sporova između Gajića i Tintora. Dolazi se do toga da jedna grupa advokata među kojima i Gajić pokreću spor kako bi se poništili izbori u AKS i traže da se donese privremena mera kojom bi se, dok traje taj spor, zabranilo ovima u komorama da preduzimaju radnje“, priča Kokanović.
Tu se, kaže, ništa nije dešavalo oko dve godine, a za sve to vreme sudije su se smenjivale.
„Dešavala se situacija gde recimo sudije imaju kolegijum, a pravilo je da kada neki sudija ima zakazano suđenje u isto vreme kada se održava i kolegijum, on odlazi na suđenje, a ne na sastanak. Sudija Ivan Ilić je dobio naređenje od Aleksandra Stepanovića 12. marta 2019, predsednika suda, da mimo tog ustanovljenog pravila ne ide na suđenje, već na kolegijum, čime se suđenje odlaže i ponovo zakazuje. Da stvar bude još gora, taj kolegijum se uopšte ni ne održava!“, priča advokat.
Drugog dana juna 2020. godine planirano je bilo da se održi novo ročište. Tada dolazi sudija Milenija Petričević kao novoizabrana u Višem sudu, koja je prema informacijama iz advokatskih krugova, malo „otpornija na uticaje“.
„Ona održava ročište i zaključuje raspravu. Mi sada očekujeo presudiće se u čiju god korist. Međutim, posle nekih recimo mesec i po dana, ona ponovo otvara raspravu i novo suđenje zakazuje za decembar 2020. godine. Tu postaje nekako očigledno da se tu stvar razvlači. Drugim rečima, meni spolja deluje da sudija neće da usvoji tužbu, ali neće ni da je odbije, a istovremeno hoće da izađe u susret pritiscima suda u tom smislu da stvar razvuče dok spor i presuda ne postanu bespredmetne“, priča Kokanović.
On, koji nije deo tog postupka ali za sebe kaže da jeste neko ko se za ta pitanje zanima i kritikuje komoru, piše pritužbu i ona se usvaja.
„Iako nisam u strana u postupku, oni meni odgovaraju na pritužbu i usvajaju je, predsednik suda kaže da jeste previše i da će izdati nalog sudiji da se zakaže u ranijem terminu. Ipak, to se ne dešava. Prošle godine krajem leta, pišem novu pritužbu“, priča Kokanović.
„Gajićeva struja“ za to vreme deluje kao paralelna komora, a na nekim drugim lokacijama vrše upis članova, izdavanje potvrde… Čak se i novac za članarinu uplaćivao na račun Erste banke kojoj Jugoslav Tintor ne može da pristupi.
„Gajić počinje da gubi sporove i tada odlučuju da prestanu da vrše upis ljude. Međutim, Tintor ljudima koji su na taj način upisani poništava upise u komoru i ti ljudi su sve ovo vreme u nekom rascepu – dva rukovodstva se sukobljavaju, a oni trpe posledice na svojim leđima iako nisu direktno deo sukoba. I to počinje da stvara problem“, objašnjava advokat.
Zbog takve situacije, a i činjenice da se suđenje toliko oteglo i da se bliži 2021. godina kada dolazi do novih izbora, te da i Gostiljcu svakako ističe mandat, a u međuvremenu se dešava i novi raskol u Advokatskoj komori Beograda, oni prave dogovor.
„Ideja je bila da se u komoru prime ljudi kako ne bi trpeli posledice sukoba, a ovi će odustati od postupka jer se svakako ništa nije dogodilo za četiri godine. Ne znam da li je Tintor izvršio deo svog dogovora, ali znam da su ovi povukli tužbu i tako je završena priča“, kaže Kokanović, dodajući da se govorkalo da je Tintor bio posrednik od Nebojše Stefanovića ka Aleksandru Stepanoviću.
Kokanović kaže da je objektivna činjenica da, ukoliko se u sporu traži privremena mera, ona ima smisla posle tri dana, nedelju, mesec dana, ali ne i posle tri ili četiri godine.
„To je besmisleno! Kao da suda nema. Ako se toliko sudija promenilo i sa toliko neobičnih razloga da se ročišta ne održavaju u dugom vremenskom periodu, onda objektivnom posmatraču postaje jasno da neki problem postoji, ali da on nije pravne i sudske prirode. Ako sudija zaključi raspravu tog 2. juna 2020. i vi očekujete presudu u roku od mesec dana, a onda se posle mesec i po ponovo otvara suđenje i zakazuje za decembar, jasno je da je sudija bila pod nekim pritiskom“, kaže Kokanović i podvlači da je na taj način čitav proces obesmišljen.
