Građani Srbije su sve više i dublje u dugovima, od neplaćenih računa, do kupovine putem administrativne zabrane i kredita. U tim situacijama dodatnu muku stvaraju i izvršitelji koji vam se kače na vrat. Pravnik u Udruženju potrošača efektiva Jovan Ristić objašnjava da u tom slučaju izvršitelji ne smeju da se okome na vašu celu platu.
Ako postoje više izvršenja povodom različitih dugovanja, izvršitelj mora sve da uzme u obzir i da se uklopi. Postoji deo plate nedodirljiv za izvršitelje. Kada je plata natprosečna, dužniku se ne može oduzeti više od polovine mesečne plate. Kada je plata između minimalne i prosečne, ne može mu se odbiti više od trećine plate. U slučaju da je plata minimalna ili ispod tog iznosa, ne sme da se odbije više od trećine plate. Kod penzija, kvote su još niže, za natprosečnu penziju kvota je trećina, za onu srednju kateriju može se oduzeti četvrtina primanja, a za minimalnu penziju desetina.
Sve to izvršitelji moraju da uzmu u obzir i kada je kredit obezbeđen administrativnom zabranom, jer ta zabrana ima snagu rešenja o izvršenju.
Kada postoji istovremenih izvršenja zbog različitih dugovanja, izvršitelj, može da sačeka da izvršenje starijeg datuma bude sprovedeno do kraja, a druga mogućnost je zaplena novca, ali isključivo do zakonski utvrđenog limita.
Uzmimo za primer situaciju u kojoj dužnik prima natprosečnu platu. U tom slučaju, maksimalni dozvoljeni procenat odbitka je, prema novim zakonskim pravilima (važe od 2020. godine), jedna polovina mesečnog iznosa plate. Ako se dužniku, koji prima natprosećnu platu, na osnovu starijeg izvršenja odbija jedna četvrtina njenog mesečnog iznosa (npr, dužnik se tako dogovorio sa javnim izvršiteljem, pa nije primenjena maksimalna zakonska kvota), za zaplenu po osnovu novog izvršenja ostaje samo razlika između maksimalne zakonske kvote (1/2) i iznosa odbitka po osnovu starijeg izvršenja (1/4). Ukratko, za zaplenu po osnovu mlađeg izvršenja raspoloživa je samo jedna četvrtina plate.
Stvar postaje komplikovanija kad izvršni dužnik svakog meseca plaća kredit, pa se pojavi i dodatno odbijanje preko javnog izvršitelja. Tu razlikujemo dve situacije: (1) ako izvršni dužnik sam uplaćuje banci mesečni iznos kredita i (2) ako banka skida izvršnom dužniku sa računa mesečni iznos kredita na osnovu tzv administrativne zabrane (zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika).
Kada dužnik sam sebi uplaćuje kredit i nije ga obezbedio aministrativnom zabranom, on ne može da se zakonski zaštiti od javnog izvršitelja, tj javni izvršitelj neće biti dužan da vodi računa o tome da li je izvršni dužnik opterećen kreditom, i moći će kredit da tretira kao „privatnu stvar dužnika“. Tada dužniku jedino preostaje da pregovara sa izvršiteljem i nekako ga ubedi da mu smanji zahvatanje.
Međutim, kada je dužnikov kredit obezbeđen administrativnom zabranom, na scenu stupa Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji u stavu 1 člana 297 jasno kaže: „Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana) ima dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.“ Dakle, javni izvršitelj tada MORA da vodi računa o kreditu, i da ovo odbijanje tretira kao da se ono vrši u izvršnom postupku na osnovu rešenja o izvršenju, i tu važe ista pravila kao kod paralelnih izvršenja: izvršitelj će ili morati da sačeka da kredit bude isplaćen pa da onda legne na dužnikovu platu ili će se „uglaviti“ u razliku između maksimalne zakonske kvote odbijanja i visine kreditne obaveze.
Ipak, veoma je važno voditi računa o tome kada je administrativna zabrana stavljena. Ako je zabrana mlađa od rešenja o izvršenju po kojem postupa javni izvršitelj, onda dužnik ne može da se poziva na administrativnu zabranu. Dakle, ova vrsta zaštite važi samo ako je administrativna zabrana starija od rešenja o izvršenju.
Postoji još jedan važan izuzetak od primene administrativne zabrane, a odnosi se na alimentaciju i slična davanja, i on glasi: „Uprkos administrativnoj zabrani, izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad namiruju se pre poverilaca u čiju korist je uvedena administrativna zabrana, do punog iznosa ili srazmerno visini potraživanja i ako je izvršenje radi namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom zabranom već počelo“ (Član 297 stav 2 Zakona o izvršenju i obezbeđenju).
