Kako je saopšteno iz Antidota, u prvom delu istraživanja, koji su radili novinari i saradnici te mreže iz Srbije, Slovenije, Crne Gore, Hrvtaske i BiH, detaljno se pokazuje kako je lokalni prodavac video kaseta iz Kragujevca, postao najmoćniji i najbogatiji medijsko-telekomunikacioni tajkun u ovom delu Evrope i da li i kakve veze postoje između Dragana Šolaka i smenjenog predsednika Demokratske stranke Dragana Ðilasa.

U dosijeu “American dream na šumadijski način”, objašnjava se i zašto su napadi na Telekom krenuli čak dva meseca pre akvizicije kablovskog operatera Kopernikus i to upravo sa kablovske TV N1, koja je takođe u vlasništvu Dragana Šolaka i bliska Draganu Ðilasu.

Kampanja protiv Telekoma, koja je krenula sa N1, proširena je uz pomoć pro-opozicionih medijskih centara koje kontrolišu Šolak i Ðilas i traje do danas, sa očiglednim ciljem da se najvećoj telekomunikacionoj kompaniji u državi nanese šteta i obori vrednost, kako bi postala lak plen i bila finansijski uništena, navodi Antidot, .

Iz tih razloga, akteri kampanje, lideri opozicionih stranaka, tzv. eksperti, nekoliko “antidržavnih medija”, te pojedinci i stranke koje ih podržavaju, poput Demokratske stranke, Saveza za Srbiju, Nove stranke, Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), i mnogih drugih, nedeljama unazad svesno šire laži o procentima, broju korisnika operatera, iznose tvrdnje da je namera Telekoma da uspostavi monopol i pored činjenica koje su dobro znali, a do kojih je došao Istraživački tim Antidota, da Telekom na tržištu Srbije učestvuje sa svega 15 odsto, dok SBB već ima preko 55 procenata tržišta.

Štiteći interese privatnog monopoliste, učesnici u kampanji protiv Telekoma, ignorisali su bitne ekonomske pokazatelje koji govore da je kupovina Kopernikusa poslovna odluka kojom Telekom pokušava da spreči uspostavljanje monopola privatnog konglomerata, čiji ciljevi idu mnogo dalje od same eliminacije Telekoma sa tržišta.

Licitirajući tržišnom cenom Kopernikusa, kritičari odluke o akvizicji prećutali su činjenicu da je pre tri godine Kopernikus već kupio internacionalni poljski fond Abris po ceni od 100 miliona eura, sa duplo manje korisnika i bez digitalizacije sistema koja je u međuvremenu urađena, kao što prećutkuju činjenicu da je 2013. godine fond KKR kupio SBB za milijardu evra, da bi tu kompaniju 2018. godine prodali čak za 2,6 milijarde evra, gde je cena po korisniku viša nego kod Kopernikusa.

U istraživanju, objavljenom na sajtu mreže Antidot, opisano je kakva je uloga Džordža Soroša i bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa u ostvarenju “američkog sna” šumadijskog biznismena, ko je omogućio da se mreža širi nelegalnim postavljanjem kablova, o isprepletanoj mreži korupcije sa lokalnim samoupravama u vreme vladavine Demokratske stranke, a kojom je SBB postao dominantan kablovski operater, zašto je poslovno širenje spojio sa politikom, formirajući strateško partnerstvo sa Draganom Ðilasom, te da li je cilj bio ne samo eliminacija preostale konkurencije na tržištu, već pre svega promena političke vlasti u Srbiji i uspostavljanje apsolutnog monopola u jednoj od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here